Inflacija, geopolitičke tenzije i poremećaji u trgovini oblikuju strategije kompanija

Inflacija, geopolitičke tenzije i poremećaji u trgovini oblikuju strategije kompanija, dok sve više raste značaj veštačke inteligencije u poslovanju, pokazuje „Chamber Pulse 2025“ – ekonomski izveštaj Međunarodne trgovinske komore (ICC) i Svetske federacije komora (WCF).

Ovaj dokument predstavljen je na 14. Svetskom kongresu komora u Melburnu, a zasnovan na istraživanju koje je obuhvatilo 230 privrednih komora iz 110 zemalja, koje zajedno predstavljaju oko 90 odsto svetskog BDP-a. U istraživanju je učestvovala i Privredna komora Srbije.

Kako je navedeno, komore imaju pozitivan stav o poslovnom okruženju, iako postoje značajne regionalne razlike. Među anketiranim komorama, 39 odsto smatra poslovno okruženje prihvatljivim, 36 odsto ga smatra dobrim, a 14 odsto ga ocenjuje kao veoma dobro ili odlično.

Međutim, percepcije se mogu značajno razlikovati unutar regiona, posebno u Latinskoj Americi, na Karibima i podsaharskoj Africi, navedeno je. Negativni stavovi su posebno rasprostranjeni u komorama koje se nalaze u nestabilnim državama ili teritorijama kao što su Haiti, Bolivija, Palestina i Avganistan.

U poređenju sa izdanjem iz 2024. godine, percepcija poslovnog okruženja je polarizovanija, ocenjuje se u „Chamber Pulse 2025“. Globalno, tri najveća ograničenja poslovnog okruženja su geopolitičke tenzije, inflacija i carine – svaku od njih navodi više od polovine svih anketiranih komora. Regionalno, zabrinutost varira.

U Severnoj Americi (Sjedinjene Američke Države i Kanada) carine su primarni problem, a zatim slede inflacija i nedostatak kvalifikovane radne snage. Na Bliskom istoku i u Severnoj Africi, pored geopolitičkih tenzija kompanije se suočavaju sa finansijskim ograničenjima i slabom stranom potražnjom. Južnoazijske komore ističu oporezivanje, carine i geopolitičku nestabilnost kao ključne izazove.

Nedostatak radne snage je posebno izražen u Istočnoj Aziji i Pacifiku, Evropi i Centralnoj Aziji, kao i u Severnoj Americi. U Latinskoj Americi i na Karibima nesigurnost ostaje dominantna briga, a zatim slede nestabilna domaća politika i inflacija. Pristupačno finansiranje je glavna prepreka i na Bliskom istoku, u Severnoj i podsaharskoj Africi.

Kada je reč o trgovinskom okruženju, prema mišljenju većine komora ono opterećuje kompanije – negativno utiče na njih u više od polovine ispitanih zemalja. Ovo se posebno ističe u istočnoj Aziji i Pacifiku, Evropi i Centralnoj Aziji i Severnoj Americi. Trgovinsko okruženje je pozitivno samo u nekoliko zemalja, uglavnom na Bliskom istoku, Severnoj i podsaharskoj Africi.

Neizvesnost je trenutno najznačajnija briga kompanija u vezi sa trgovinom, koju je navelo 74 odsto komora, u poređenju sa 60 odsto anketiranih komora koje ukazuju na promene tarifa. Ovaj osećaj je najjači u Evropi i Centralnoj Aziji, Istočnoj Aziji i Pacifiku, Južnoj Aziji i Latinskoj Americi.

U Južnoj Aziji i podsaharskoj Africi kompanije su takođe negativno pogođene trgovinskim ograničenjima i fluktuacijama valuta. Severnoameričke kompanije pomno prate trgovinske sporazume i ponovne pregovore o njima, što odražava strateški fokus na promene u politikama.

U izveštaju se ističe da se kompanije spremaju za promenu dinamike trgovine. Usred rastuće globalne neizvesnosti, zabrinutost zbog eskalacije trgovinskih tenzija i povećanog protekcionizma posebno je izražena u Istočnoj Aziji i Pacifiku, kao i u Latinskoj Americi i Karibima, gde 75 odsto i 73 odsto komora izražava ozbiljnu zabrinutost.

Nasuprot tome, komore na Bliskom istoku i u Severnoj Africi su optimističnije, sa 60 odsto onih koje očekuju stabilizaciju trgovinskih uslova. Usred ove neizvesnosti komore, posebno širom Azije i Evrope, očekuju razvoj regionalne trgovine, dok njihove severnoameričke kolege očekuju ubrzanje rekonfiguracije lanca snabdevanja.

U jeku povećanih trgovinskih tenzija preduzeća prilagođavaju svoje strategije. Umesto premeštanja poslovanja, većina se odlučuje za diverzifikaciju tržišta, prebacivanje povećanih troškova na potrošače ili apsorbovanje tih troškova kako bi ostala konkurentna.

Prema komorama, diverzifikacija klijenata i dobavljača se uglavnom dešava na regionalnom nivou, pri čemu se Istočna Azija i Pacifik odvajaju od Severne Amerike i podstiču trgovinske saveze drugde u Aziji (na primer, sa Udruženjem zemalja jugoistočne Azije, Indijom i Kinom) kako bi diverzifikovali izvoz ili uvoz.

Evropska i centralnoazijska preduzeća diverzifikuju svoju trgovinu unutar Evrope i širom Azije (na primer, Indija, Kina). Preduzeća u Latinskoj Americi i Karibima usmeravaju svoje napore na Ameriku izvan Sjedinjenih Država (na primer, Kanada, Meksiko i Čile) i jačaju trgovinske veze sa Kinom i Evropskom unijom (na primer, Španija, Nemačka).

Na Bliskom istoku i u Severnoj Africi, preduzeća sve više razmatraju afričke i evropske zemlje kao ključne za diverzifikaciju tržišta. Kanada i Evropska unija ističu se kao ključne alternative za preduzeća u Severnoj Americi koja žele da diverzifikuju trgovinu.

Inflacija je i dalje prisutna. Privredne komore su potvrdile da su cene porasle u više od 90 odsto zemalja. Cene su značajno porasle u 39 odsto zemalja u podsaharskoj Africi, Severnoj Americi, na Bliskom istoku i u Severnoj Africi. Prema privrednim komorama, cene su pale samo u tri ekonomije (Avganistan, Hong Kong i Švedska), od 110 zemalja i teritorija predstavljenih u ovom istraživanju.

Komore izveštavaju o generalno optimističnim ili opreznim poslovnim izgledima i očekuju rast cena u većini regiona. U 50 odsto zemalja predstavljenih u ovom istraživanju komore su optimistične u pogledu budućih poslovnih uslova, dok u 35 odsto zemalja komore očekuju da će uslovi ostati nepromenjeni.

Neutralna očekivanja su najizraženija u Severnoj Americi i Južnoj Aziji, što verovatno odražava pristup „sačekaj i vidi“ zbog tekućih trgovinskih neizvesnosti. Nasuprot tome, izgledi su pesimističniji u Latinskoj Americi, na Karibima i u Istočnoj Aziji i Pacifiku, gde preko 25 osto zemalja očekuje pad poslovne aktivnosti. Izdvajaju se Bliski istok i Severna Afrika, gde su preduzeća najoptimističnija.

Stavovi prema veštačkoj inteligenciji (AI) su sve pozitivniji, ali usvajanje ostaje neujednačeno u različitim sektorima. U 80 odsto zemalja predstavljenih u ovom istraživanju, privredne komore vide AI kao pozitivnu silu.

U poređenju sa 2024. godinom, upotreba AI je blago porasla, ali i dalje je koncentrisana u visoko inovativnim sektorima. Primetno je da je udeo ispitanika koji izveštavaju da je AI široko rasprostranjena u industrijama porastao sa 16 odsto na 22 odsto.

Azija preuzima vodeću poziciju u usvajanju i spremnosti za veštačku inteligenciju. Prema podacima komora, severnoamerička preduzeća pokazuju umerenu spremnost. Najviši nivoi spremnosti su prisutni u Južnoj Aziji i Istočnoj Aziji i Pacifiku, gde značajan deo komora (blizu 20 odsto) kaže da su preduzeća veoma spremna za veštačku inteligenciju. Nasuprot tome, u polovini zemalja podsaharske Afrike i 35 odsto komora u Latinskoj Americi i na Karibima zaostaje se u pogledu spremnosti za veštačku inteligenciju.

Nedostatak stručnosti, zabrinutost zbog podataka i nepripremljenost podataka kompanija su glavne prepreke za usvajanje veštačke inteligencije.

U većini regiona – osim Bliskog istoka i Severne Afrike i Istočne Azije i Pacifika – komore izveštavaju o nedostatku internih resursa i stručnosti u oblasti veštačke inteligencije. U Istočnoj Aziji i Pacifiku, 70 odsto komora navodi bezbednost podataka i privatnost kao glavne probleme. U međuvremenu, u zemljama sa nižim srednjim prihodima u Južnoj Aziji, mnoge komore kažu da poslovni podaci još uvek nisu spremni za integraciju veštačke inteligencije.