Investitori strahuju od stagflacije

Investitori sve ozbiljnije razmatraju mogućnost da bi rat na Bliskom istoku mogao da izazove stagflacioni šok, sličan onom iz sedamdesetih godina, kada su poremećaji u snabdevanju energijom doveli do naglog rasta inflacije i usporavanja ekonomskog rasta. Kako upozoravaju analitičari, rizik od takvog scenarija sada ponovo raste.

Glavni razlog za ove strahove je snažan rast cena nafte. Cena Brent crude prešla je 100 dolara po barelu, što je jedan od najvećih dnevnih skokova još od krize tokom pandemije 2020. godine. Od početka godine cena nafte porasla je oko 70 procenata, dok su veleprodajne cene gasa u Evropi na najvišem nivou u više od tri godine, prenosi Reuters.

To predstavlja problem za inflaciju. Procene pokazuju da rast cena nafte od pet odsto može povećati inflaciju u razvijenim zemljama za oko 0,1 procenat. Istovremeno, visoke cene energenata usporavaju ekonomski rast. Prema procenama Međunarodnog monetarnog fonda, trajni rast cena nafte od 10 odsto može smanjiti globalnu ekonomsku proizvodnju za 0,1 do 0,2 procenta.

Slični skokovi cena nafte u prošlosti su već doprineli recesijama u SAD, uključujući 1973, 1980, 1990. i 2008. godinu.

Rast inflacije stavlja centralne banke u težak položaj. Ako povećaju kamatne stope kako bi obuzdale inflaciju, to može dodatno da uspori ekonomiju. Tržišta sada očekuju barem jedno povećanje kamatnih stopa Evropske centralne banke ove godine, dok postoji i mogućnost da kamate poveća Banka Engleske.

Strah od inflacije utiče i na tržišta obveznica. Investitori sve više napuštaju klasične obveznice, jer inflacija smanjuje njihovu realnu vrednost. Posebno su pogođene kratkoročne obveznice. U Velikoj Britaniji prinosi na dvogodišnje državne obveznice naglo su porasli, što predstavlja najveći pad njihove vrednosti još od budžetske krize 2022. godine. Zbog toga investitori sve više kupuju obveznice vezane za inflaciju, čiji prinos raste zajedno sa inflacijom.

Analitičari smatraju da bi stagflacija mogla više pogoditi Evropu i Aziju nego SAD, koje su u velikoj meri samodovoljne u nekim ključnim sirovinama. To se odnosi ne samo na naftu, već i na druge resurse poput đubriva i helijuma, važnog za proizvodnju poluprovodnika.

Stagflacija je problematična za većinu investicija jer pogađa i akcije i obveznice. Čak ni zlato ne mora nužno da bude sigurna zaštita, jer ne donosi kamatu. Cena zlata je prošle nedelje pala oko dva procenta.

Za sada se kao najstabilnije utočište pokazao američki dolar, koji je ojačao u odnosu na većinu drugih valuta razvijenih zemalja. Analitičari smatraju da je razlog i to što su SAD veliki proizvođač nafte i lakše mogu da podnesu energetski šok nego Evropa, a posebno Velika Britanija.