Istopila se ušteđevina Amerikanaca stečena tokom pandemije

Kako je američka ekonomska aktivnost počela da se oporavlja, domaćinstva su koristila višak ušteđevine da podrže svoju potrošnju. Već do kraja 2021. godine štednja domaćinstava je pala ispod trenda koji je postojao pre pandemije, signalizirajući sveukupno smanjenje viška štednje, piše u svom najnovijem opširnom izveštaju ogranak Federalnih rezervi iz San Franciska.

Stopa lične štednje (udeo raspoloživog dohotka koji se odvaja u štednju) u američkim domaćinstvima pala je sa 7,5 odsto u februaru 2020. na 4,4 odsto u oktobru 2024. godine.

Dok je višak uštede od pandemije dostigao vrhunac od 2,1 bilion dolara u avgustu 2021. godine, od tada je smanjen na 291,3 milijarde dolara ispod nivoa očekivanog u slučaju da se pandemija nikada nije dogodila. Ovo je dovelo do pada stope lične štednje na pomenutih 4,4 odsto, što je znatno niže od istorijskog proseka od 8,9 odsto, u vreme inflatornih pritisaka i visokih kamatnih stopa.

Štaviše, izračunato je da su u martu ove godine otprilike uštede stečene iz ere pandemije “presušile”, u trenutku kada je potrošnja nastavila da raste.

Još uvek aktuelna visoka stopa potrošnje u SAD, zajedno sa rastućim platama, ojačala je američku ekonomiju. Uprkos makroekonomskim preprekama, rast američkog BDP-a je nadmašio mnoge druge zemlje u razvoju.

Međutim, sada se potrošači sve više oslanjaju na kreditne kartice za finansiranje kupovine, dok kašnjenja u otplati rastu najbržim tempom od 2011. godine.

Danas američki potrošači štede manje, a imaju rekordnih 1,2 biliona dolara duga po kreditnim karticama.

Ipak, pošto kupci troše na zabavu, putovanja i ishranu izvan svojih domova, to podstiče ključne sektore tržišta rada. U novembru, delatnosti vezane za zabavu, rekreaciju i slobodno vreme, uz zdravstvenu zaštitu, nastavili su da beleže najveći rast zaposlenosti, dok je stopa nezaposlenosti u SAD iznosila zdravih 4,2 odsto, piše u poslednjem izveštaju američkog Biroa za zapošljavanje.

Gledajući unapred, predviđa se da će se snaga tržišta rada i rast realnih prihoda nastaviti i podstaći potrošačku potrošnju i na početku 2025, pišu Federalne rezerve San Franciska.

Dok bi veće poreske stope mogle da povećaju inflaciju i opterete potrošačke novčanike, zauzvrat bi Trampovo (Donald Trump) najavljeno smanjenje pojedinih poreza moglo da podstakne dodatnu potrošnju.