Istorijski najvrednije kompanije „drmale“ svetom pre više od tri veka

Nakon objave najnovijih kvartalnih podataka o poslovanju, procene tržišne kapitalizacije najvećih tehnoloških kompanija današnjice revidirane su naviše. Vrednost takozvanih “Sedam veličanstvenih” procenjena je na 16,5 biliona (16.500 milijardi) američkih dolara, o čemu je pisao i naš portal. Na čelu je američka Nvidia, sa nešto više od 4,3 biliona dolara.

Ali kako se Nvidia, Microsoft, Apple, Amazon, Meta, Alphabet i Tesla porede sa kompanijskim gigantima iz prošlosti?  

Ovu zanimljivu komparaciju započeo je Visual Capitalist, koristeći zbirne podatke o istorijski značajnim privrednim društvima koje je još pre više od jedne decenije sakupio The Motley Fool. Vrednost nekadašnjih giganata prilagođena je inflaciji i izražena u današnjim dolarima.

Prva tri mesta na ovoj specifičnoj listi zauzimaju kompanije koje su dominirale svetom u sedamnaestom i osamnaestom veku.

Dutch East India Company – strah i trepet na tržištu, i morima

Neprikosnoveno prva na listi je holandska Dutch East India Company (VOC – Vereenigde Oostindische Compagnie), osnovana 1602. godine. Ona je dostigla vrhunac oko 1637. sa procenjenom vrednošću od 10,15 biliona dolara u današnjim iznosima. Uz podršku državnih povelja i globalnih monopola, Dutch East India Company je kontrolisala ogromne delove trgovine začinima, što joj je davalo neuporedivu ekonomsku moć u to vreme.

Uprkos svom dvovekovnom delovanju, spekulativni vrhunac poslovanja kompanije poklopio se sa Tulipomanijom u Holandiji 1637. godine. Tulipomanija se često smatra prvim finansijskom balonom u istoriji, kada su cene lukovica lala dostigle ekstremno visoke vrednosti, što je dovelo do ekonomske histerije i na kraju kraha tržišta.

VOC mnogi nazivaju i prvom modernom korporacijom u svetu. Pored toga što je bila trgovačka sila bez premca zbog velike flote brodova na raspolaganju, holandska firma je funkcionisala i kao poludržavna institucija sa izuzetnim ovlašćenjima: mogla je da vodi ratove, sklapa sporazume, izdaje sopstvenu valutu i – veoma važno – održava vlastitu vojsku i mornaricu. To je stavljalo ovu kompaniju u direktnu vezu sa svetom morskih pirata, kako kroz sukobe, tako i kroz pragmatične saveze.

Pirati su ugrožavali profitne trgovačke puteve koji su se protezali od Holandije do Indonezije, Indije, Japana i južnog Pacifika. Kompanija je, da bi se suprotstavila, zapošljavala naoružane trgovačke brodove i slala vojne ekspedicije kako bi zaštitila svoje interese i uništila baze morskih pljačkaša, posebno u Malajskom arhipelagu i oko obala Cejlona i Jave.

Ipak, sama je često i sklapala saveze sa njima. Ovakvi pirati, sa zvaničnim pečatiranim ovlašćenjima, nazivali su se gusari. Njihov jedini cilj bio je da potope brodove konkurenata – posebno onih koji su pripadali portugalskim i engleskim trgovačkim kompanija. Ovi pomorski ratnici dobijali su takozvana „pisma marke“ (legalni dokument kojim se odobrava pljačka neprijatelja u ime države) i time su postajali deo državno-sankcionisanog piratstva.

Dutch East India Company ugašena je 1799. godine.

Kada baloni popucaju

Drugi istorijski kompanijski giganti, Mississippi Company i South Sea Company, dostigli su vrhunac nekih stotinu godina kasnije – 1720. godine, takođe usled velikih spekulativnih balona. Njihove vrednosti su na vrhuncu iznosile 8,35 biliona i 5,52 biliona dolara.

Međutim, obe su se ubrzo urušile, služeći kao rani primeri tržišne euforije i finansijske nestabilnosti. Na primer, Mississippi Company bila je francuski trgovački poduhvat sa ekskluzivnim pravima na razvoj francuskih teritorija u Misisipiju i Luizijani. Investitori su tada bili zavedeni spekulacijama o ogromnom bogatstvu prirodnih resursa Luizijane (na primer, zlata), ali do profita nikada nije došlo.

S druge strane, South Sea Company bila je britanska trgovačka i investiciona kompanija osnovana 1711. godine, u vreme kada je Velika Britanija bila u potrazi za načinima da finansira svoj ogromni državni dug iz Rata za špansko nasleđe. Kompaniji je dodeljeno ekskluzivno pravo na trgovinu sa španskim kolonijama u Južnoj Americi – što je zvučalo kao unosna prilika, ali u stvarnosti bilo gotovo neizvodljivo zbog političkih i vojnih prepreka.

Ipak, South Sea Company je iskoristila ovo očekivanje bogatstva kako bi privukla hiljade investitora u ono što će kasnije postati jedna od prvih velikih finansijskih spekulativnih groznica u istoriji.

Kulminacija je usledila 1720. godine kada je cena akcija kompanije vrtoglavo porasla zahvaljujući manipulacijama i lažnim obećanjima o budućim profitima, a zatim je nagli pad – poznat kao „South Sea Bubble“ – srušio britansku berzu i izazvao talas propasti i bankrota među aristokratijom, političarima i običnim građanima. Čak je i Isak Njutn (Isaac Newton) izgubio veliki deo svog bogatstva u tom kolapsu. Skandal je uzdrmao poverenje u finansijske institucije, doveo do političkih istraga i postavio temelje za buduće regulacije tržišta kapitala.

South Sea Company je nastavila da postoji još nekoliko decenija, ali nikada nije ostvarila zamišljenu trgovačku slavu – ostala je zapamćena kao simbol pohlepe, špekulacije i iluzije o lakom bogatstvu.