Istorijski visoke cene energenata ako sukob na Bliskom istoku bude dugoročan

Ako sukob na Bliskom istoku bude dugoročan, cene nafte mogu drastično skočiti, istorijski maksimum dostigle su 2008. godine, gotovo 150 dolara za barel, izjavio je za RTS stručnjak za energetiku iz Saveza energetičara, Željko Marković.

On je istakao da pretnja Irana da će bombardovati svakoga ko pokuša da prođe Osmurskim moreuzom predstavlja rizik za globalno snabdevanje energentima, budući da oko petina svetske trgovine naftom i gasom prolazi kroz taj moreuz.

Cena nafte je trenutno, kako je rekao, nešto preko 80 dolara po barelu, dok je gas do 45 evra po megavat-satu.

„Popunjenost skladišta u EU su u proseku oko 30 procenata. Nemci i Francuzi su na 20 odsto popunjenosti, dok su Italijani na 40 odsto. Zvaničnici EU procenjuju da će uprkos tome biti dovoljno gasa da se prođe kroz ovu grejnu sezonu, ukoliko ne dođe do nekog pogoršanja vremena u toku marta“, rekao je Mkoović.

Dodao je da je mart, mesec kada rezerve padaju na minimum i polako počinje utiskivanje novog gasa, a punjenje od aprila.

Marković je istakao da će cene i snabdevanje energentima zavisiti od toga koliko dugo će neprijateljstvo trajati.

„Cena u početku neće možda imati tako velike skokove, ali ukoliko se ovaj sukob postane dugoročan i ukoliko to potraje, onda ćemo i videti ove istorijske maksimume koje smo kao 2022. godine imali, oko 120 dolara po barelu nafte. To smo videli tokom poslednje energetske krize, što se može desiti i što se tiče gasa. Naravno, gas će odmah povući i cene električne energije“, objasnio je Marković.

Sa Bliskog istoka, iz Katara, prema njegovim rečima, dolazi desetak procenata ukupne potrošnje, a najveći snabdevač tečnog prirodnog gasa je SAD.

Sada se, kako je naveo, razrađuju neki scenariji ko bi mogao da zameni alžirski gas, da li će SAD moći da povećaju isporuke ili će se eventualno tražiti zamena u Nigeriji ili Angoli.

Istakao je da pozicija Srbije nije na zavidnom položaju jer proizvodi malo i nafte i gasa i zavisna je od uvoza, a situacija se dodatno komplikuje zbog NIS-a.

„Što se tiče električne energije, tu opet postoji neki uticaj sa strane. Međutim, Elektroprivreda Srbije će moći da proizvede količine električne energije koje su potrebne, tako da tu ne očekujem neke veće oscilacije“, rekao je Marković.