IZVEŠTAJ POSLOVNOG SAVETA SAD-KINA Smanjeni uvoz i izvoz zbog „trgovinskog rata“

Izvoz američke robe u Kinu opao je za 11,4 odsto u 2019. godini usled „trgovinskog rata“, tarifa i poslovne nesigurnosti, a još veći pad očekuje se ove godine zbog pandemije korona virusa, navedeno je u izveštaju o državnom izvozu Poslovnog saveta SAD-Kina (USCBC).

U izveštaju je takođe navedeno da će se nastaviti trend smanjenja broja radnih mesta u američkim kompanijama koje se bave izvozom robe u Kinu. Taj pad je poslednjih godina bio oko 10 odsto, a sada je predviđeno njegovo pogoršanje, opet zbog pandemije korona virusa, prenosi China Daily.

Godišnji izveštaj trgovinskog tela, koji predstavlja više od 200 američkih kompanija koje posluju sa Kinom, nudi viđenje američke strane o uticaju dvogodišnjeg „trgovinskog rata“ između Kine i SAD. Dve države postigle su u januaru dogovor o prvoj fazi trgovinskog sporazuma.

Tokom protekle dve godine tarife i nesiguro poslovno okruženje podstakli su „brzo smanjenje“ izvoza iz SAD u Kinu, koje je samo delimično nadoknađeno rastom izvoza na druga tržišta.

Pre otvaranja trgovinskog sukoba, 2017. godine SAD su u Kinu izvezle robu u rekordnoj vrednosti 127 milijardi dolara u čemu su učestvovale kompanije iz 30 saveznih američkih država sa po milijardu i više vrednim izvozom. Prošle godine u Kinu je iz SAD izvezena roba u vrednosti 105 milijardi dolara, što je ukupno 18 odsto manje za dve godine.

Pogled u 2017. godinu otkriva da su SAD najviše prihodovale od izvoza civilnih aviona u Kinu – 16,26 milijardi dolara, soje – 12,25 milijardi, motornih vozila – 10,3 milijarde i integrisanih elektronskih sklopova – 5,29 milijardi. Od ukupnog američkog izvoza soje 57 odsto išlo je u Kinu, kao i oko 19 odsto izvoza motornih vozila i 13 odsto izvoza američkih civilnih aviona.

Kada je reč o 2018. godini, poremećene trgovinske veze prouzrokovale su gubitak više od 100.000 radnih mesta u SAD koja su bila vezana za izvoz u Kinu. Trend smanjenja mogao bi se preokrenuti u relativno kratkom roku ove i naredne godine, kao deo trgovinskog sporazuma SAD i Kine, ali neizvesnost u vezi sa pandemijom korona virusa učinila je takve prognoze nezahvalnim.

Novi trgovinski sporazum SAD i Kine, ipak neće u potpunosti normalizovati međusobne trgovinske odnose dve najveće svetske ekonomije, jer se njime ne ukidaju već postojeće tarife, a to će ići na štetu američkih uvoznika, ali i izvoznika. U ranijem izveštaju USCBC navedeno je da u prvoj fazi trgovinskog sporazuma Vašingtona i Pekinga iz januara stoji da na snazi ostaju carine u visini 25 odsto na uvoz 250 milijardi vredne robe iz Kine. Prošle godine SAD su uvezle iz Kine robu u vrednosti oko 450 milijardi dolara, a godinu pre u vrednosti oko 540 milijardi dolara. U 2017. godini uvoz iz Kine u SAD bio je 505 milijardi.  

Prema podacima iz 2019. godine američki izvoz u Kinu bio je četiri i po puta manji od uvoza iz Kine, što je rezultiralo trgovinskim deficitom od oko 345 milijardi dolara. U januaru i februaru ove godine deficit je bio i dalje u odnosu jedan prema četiri, odnosno američki izvoz u Kinu vredeo je 14 milijardi dolara, a uvoz iz Kine 56 milijardi. Podataka za period od proglašenja epidemije još nema, ali se sa izvešnošću očekuje dalji pad parametara.

Porast uvoza glavnih roba u Kinu u prvom kvartalu

Kineski uvoz glavnih roba, uključujući rudu gvožđa i sirovu naftu imao je relativno brz rast u prvom kvartalu ove godine, pokazuju podaci Generalne carinske uprave (GCU).

Uvoz sirove nafte porastao je za pet odsto na 130 miliona tona tokom pomenutog tromesečnog perioda. Ukupno je uvezeno 24,66 miliona tona prirodnog gasa, što je 1,8 odsto više nego u prvom kvartaliu prošle godine, a uvoz uglja porastao je za 28,4 odsto na 95,78 miliona tona, navodi kineska agencija Sinhua.

Uvoz rude gvožđa u periodu januar-mart 2020. porastao je za 1,3 odsto na 260 miliona tona. Uvoz soje porastao je za 6,2 odsto na 17,79 miliona tona. Podaci GCU pokazuju da je kineska spoljna trgovina opala za 6,4 procenta na 6.570 milijardi juana (oko 600 milijardi evra).