Janjić: Tramp i Putin će na Aljasci razgovarati o preraspodeli interesnih sfera

Sigurno da jedan sastanak Putina i Trampa ne može da se završi pričom – „videli smo se, videćemo šta ćemo“. Šta je to što je ispregovarano – saznaćemo, ali pretpostavljam da je moguće primirje i moguće je da se u nekoj formi uvaži činjenica da je Amerika dobila korišćenje resusra, retkih minerala, u delovima Ukrajine. A to bi značilo da ruska vojska nema tu šta da radi, što znači da se tu onda uspostavlja neka vrsta tranzicione bezbednosti, ocenio je u razgovoru za Biznis.rs Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose.

„To što je samit na Aljasci nije slučajno. To je samo po sebi poruka. To je kopnena granica između Amerike i Rusije i tu je velika borba oko resursa. Razgovaraće se o kompenzacijama. Naravno da će se razgovarati pre svega o Ukrajini. O tom primirju, kako očekujem, i uslovima. Očekujem dugotrajno, višegodišnje primirje. Samit je dokaz da je sve vreme delovala tajna diplomatija između Moskve i Vašingtona“, naveo je Janjić.

Pregovori predsednika Rusije i SAD, Vladimira Putina i Donalda Trampa, na Aljasci počeće 15. avgusta u 11:30 po lokalnom vremenu (21:30 CET) u formatu tet-a-tet, uz prisustvo prevodilaca, saopštio je pomoćnik ruskog lidera Jurij Ušakov. Nakon toga, razgovori će biti nastavljeni u proširenom formatu, uz učešće članova delegacija.

„Što se tiče dnevnog reda samita, svima je jasno da će centralna tema biti rešavanje ukrajinske krize, uključujući i razmatranje koje je održano u Kremlju 6. avgusta uz učešće specijalnog izaslanika predsednika SAD, Stiva Vitkofa (Steve Witkoff)“, rekao je Ušakov.

Prema rečima Janjića, Tramp neće dovoditi u pitanje rusku kontrolu Krima, Donjecka i Luganska, ali teritorije o kojima će se razgovarati obuhvataju jedan od najbogatijih delova Ukrajine koji je sada pod ruskom kontrolom.

„Putinu to može da odgovara, jer se ne traži da se odrekne Krima, ostavljaju se određene zone koje će u tom primirju u narednih 10-15 godina, dobiti neku konfiguraciju, a da pri tome ne mora da se prejudicira pitanje promene granica. Mislim da je to okvir, a za Putina je veoma važno da se ne postavljaju pitanja pomenutih teritorija“, rekao je naš sagovornik.

CNN navodi da je Tramp često isticao svoje bliske odnose sa Putinom, ali da je, u mesecima pred prvi susret dvojice lidera posle šest godina, počeo da pita Evropljane i saradnike iz Bele kuće šta se promenilo kod njegovog ruskog kolege. Ova pitanja, prema navodima tri izvora upoznata sa situacijom, ukazuju na rastuće Trampovo nezadovoljstvo Putinom pred samit na Aljasci u petak.

Istovremeno, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski užurbano obilazi evropske prestonice tražeći od saveznika da ga podrže u protivljenju razgovorima o Ukrajini u kojima Kijev ne učestvuje. Nemački kancelar Fridrih Merc i britanski premijer Satrmer takođe su se usprotivili razgovorima Putina i Trampa bez učešća EU i Ukrajine.

„Period pod Merkelovom bio je cela Evropa između Berlina i Moskve i otuda (jeftin) gas, a ovo sada su druge okolnosti. Ovo je podela interesnih sfera, ne za danas, nego za narednih 50 ili 100 godina. Promenjena je pozicija EU, koja je 2014. godine bila pregovarač između Rusije i Ukrajine – ona više to nije. Ona je sada partner Amerike koji mora da preuzme svoje vojne obaveze. Problem je što to neće biti trajni mir. EU će se sve više vezivati za američku tehnologiju i teško će prihvatiti da nije više glavna. Iza aranžmana sa Ukrajinom nastaje Poljska kao regionalna sila. Nisu to više samo Italija, Francuska i Nemačka. Ovo je ozbiljna preraspodela interesnih sfera. Ublažavanje sankcija Rusiji je deo paketa, ali još je rano za to“, istakao je Janjić.

On kaže da će sa Aljaske stići samo načelne informacije, ali da treba očekivati narednih meseci seriju pobeda za Trampa i Putina, ali i za Zelenskog.

„To je veština poznata kao win-win diplomatija. A to što je Zelenski dao resurse za troškove rata, iako neće moći da kontroliše tu teritoriju, to mu se neće knjižiti kao izdaja“, kazao je Janjić.

„Postoji i treći, koji sreću kvari, a to je Kina. Budućnost susreta sa tim trećim, pre nego što je porastao četvrti – Indija, tera Rusiju da napusti Putinovu priču i traži zajedničke tačke sa Amerikom i sa Evropom. Tamo gde su američke korporacije, tamo je i američki bezbednosni sistem. Amerika dolazi u centralnu Aziju, a to je ranjiva granica Rusije“, zaključio je Janjić.

On navodi da to stvara uslove za promene na vrhu u Moskvi i da se to može dogoditi uz pobednički i herojski kraj jedne ere. Putin i Moskva će slaviti ovo kao pobedu. Građani Rusije će jedva dočekati kraj rata, vojska će jedva dočekati i otvara se jedan period saradnje. Tramp je ta vrsta političara koji sve pakuje u ekonomske odnose, a u suštini iza toga ima mnogo novca, mnogo kompenzacija i, naravno, mnogo pretnji silom, kao i u slučaju Putina, naveo je Janjić.

Kada je reč o Srbiji u kontekstu preraspodele zona uticaja, Janjić je naglasio da je „priča sa NIS-om gotova“, kao i da izvan Srbije AVIA preuzima NIS-ove pumpe i snabdevanje derivatima, a što se rafinerije tiče – sve to će preći zbog dugova u vlasništvo Gazproma ili Lukoila.

„Rusi ostaju na našem naftnom i gasnom tržištu, naravno u manjim kvotama nego ranije. Srbija je uradila deo energetske diversifikacije, mada nije još završila gasovod prema Bugarskoj, od Rumunije je odustala. Mi ćemo biti na glavnoj trasi koja interesuje Amerikance, a to je trasa ka Iranu preko Azerbejdžana. To je prva važna stvar iza diplomatije, a druga su retki minerali“, tvrdi Janjić.

U ruskoj delegaciji su ministri spoljnih poslova, finansija i odbrane – Sergej Lavrov, Anton Siluanov i Andrej Belousov, zatim direktor Ruskog fonda za direktne investicije i specijalni predstavnik predsednika za investiciono-ekonomsku saradnju sa inostranstvom Kiril Dmitrijev, kao i Jurij Ušakov. Sastav američke delegacije još nije objavljen.

Dužina trajanja pregovora, prema Ušakovu, nije unapred određena – zavisiće od samih predsednika. Putin i Tramp će razgovarati i o bilateralnoj ekonomskoj saradnji, kao i o pitanjima globalne bezbednosti. Lideri će na početku sastanka „izgovoriti nekoliko reči“, a po završetku će održati zajedničku konferenciju za novinare.