Kako su izgledali raniji krizni skokovi cena nafte?

Od 1860. do 1940. godine, cene barela svih vrsta nafte su fluktuirale u skladu sa svetskim događajima, rastući tokom Prvog svetskog rata i padajući tokom krize 1929. godine. Između 1948. i 1970. godine, ostale su relativno stabilne i niske, pre nego što su ušle u seriju kriza poznatih kao „naftni šokovi“. Posebno tokom poslednjih 60 godina, cene sirove nafte su delovale i kao barometar i kao okidač za globalne ekonomske krize. Njeni veliki cenovni skokovi – izazvani geopolitičkom nestabilnošću – često su izazivali recesije, dok su duboki krahovi usledili nakon kolapsa potražnje.

„Prvi naftni šok“ je počeo 1971. godine kada je napušten međunarodni sporazumni monetarni sistem iz Breton Vudsa – koji je trajao 27 godina iz koga je stvoren Međunarodni monetarni fond.

Period pojačanih tenzija na Bliskom istoku dostigao je vrhunac 1973-74, usled takozvanog Jomkipurskog rata (poznatog i kao Oktobarski rat), koji se vodio između Izraela i koalicije arapskih zemalja pod vođstvom Egipta i Sirije između 6. i 26. oktobra 1973. Rat je počeo na dan jevrejskog praznika Jom kipur iznenadnim napadom Egipćana i Sirijaca, i bio je kratkog daha.

Tada su zemlje proizvođači nafte u arapskom svetu, praktično većina uzdanica današnjeg OPEC-a, najavile embargo protiv zemalja koje podržavaju Izrael. U roku od godinu dana, cena nafte se učetvorostručila, sa tadašnja tri dolara na 12 dolara po barelu.

Iako taj podatak na prvi pogled možda zvuči neverovatno, potrebno je istaći da je dolar u sedamdesete godine prošlog veka „ušetao“ prilično snažno, i da od tada maltene samo gubi na vrednosti. Preračunato u današnje vrednosti, 12 dolara iz 1973. vrede oko 88 dolara, prema kalkulatoru inflacije Kancelarije za statistiku pri Američkom birou rada (US Bureau of Labor Statistics).  

Potom, samo nekoliko godina kasnije – Iranska revolucija iz 1978. godine i iransko-irački rat 1980. godine izazvali su „drugi naftni šok“, sa udvostručenjem cena nafte. Tada su na vlast u Iranu došli upravo radikalni šiiti, koji i danas ratuju protiv udruženih snaga SAD i Izraela.

Cene su skočile sa tadašnjih 15,85 na gotovo 40 dolara po barelu, odnosno čak 156 dolara u današnjoj vrednosti. Dakle, svet se jeste već ranije suočio sa prelaskom “magične granice” od 100 dolara po barelu nafte, samo ne u nominalnom iznosu.

Sledeći “naftni šok” usledio je desetak godina kasnije, kod prvog, kraćeg Iračkog rata. Tada je cena barela nafte skočila na 41 dolar, odnosno današnja 103 dolara.

Bliski istok je od tada pa sve do američko-izraelskog napada na Iran pre dve nedelje, prestao da bude izvor kroznih skokova cena nafte, ali ne može se reći da je nedostajalo globalnih turbulencija.

Usledili su Svetska ekonomska kriza 2008. godine, pandemija korona virusa i početak rata u Ukrajini sa usporavanjem lanaca snabdevanja, s tom razlikom da je pandemija dovela do ranije nikad viđenog kresanja cena nafte (-38 dolara po barelu), je uzdrmalo najveće svetske naftne kompanije.

Početak rata u Ukrajini uznemirio je tržišta krajem zime 2022, a cene su skočile do 130 dolara po barelu, odnosno današnja 143 dolara.

Zaključak ovog pregleda je da se svet i ranije suočavao sa naglim skokovima cene glavnog energenta, pa čak i višim nego što su aktuelni.

Zamrzavanje protoka oko 20 odsto dnevnih globalnih potreba nafte u Ormuskom moreuzu svakako nije dobro po globalnu ekonomiju na dugi rok, ali potencijalno uništavanje bliskoistočnih naftnih postrojenja (ne samo iranskih, već i u okolnim zemljama), mogao bi da dovede do još ozbiljnijih poremećaja cena.

Nova recesija na pomolu?

Ekonomisti kažu da bi obnovljeni inflatorni talas oštetio potrošačku potražnju i pogodio ekonomsku aktivnost širom sveta. Sve su izraženiji strahovi od stagflacije – kada rast stagnira, ali inflacija raste.

„Priče o recesiji su se vratile“, rekao je i glavni ekonomista računovodstvene firme Deloitte u Velikoj Britaniji, Ijan Stjuart (Ian Stewart) za Guardian.

„Rastuće cene nafte i gasa su predznaci ekonomskih problema. Više cene energije, izazvane ratom ili revolucijom na Bliskom istoku, bile su glavni faktori u zapadnim recesijama 1973, 1979. i 1990. godine, a nagli rast cena energije nakon ruske invazije na Ukrajinu srušio je stopu rasta Evrope 2023. godine.“

Viši troškovi zaduživanja i povećana geopolitička neizvesnost verovatno će pogoditi poslovne investicije i globalnu trgovinu, što znači da bi zemlje gde su izgledi rasta već krhki mogle da se približe recesiji.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Energetska kriza neće prestati sve dok Ormuski moreuz ne bude otvoren