Kakva je budućnost južnokorejskog automobilskog giganta?

U Republici Koreji se već izvesno vreme raspravlja o razlozima posrtanja i o budućnosti najvećeg domaćeg proizvođača vozila grupe Hyundai motor, koji u svom sastavu sadrži još jednu poznatu južnokorejsku fabriku – KIA.

Iako je treći najveći proizvođač vozila na svetu ostvario vrlo dobar nivo prodaje u prethodne dve godine, one su za njega istovremeno bile kritične zbog problema sa kvalitetom proizvedenih automobila, gubljenja udela na (domaćem) tržištu električnih vozila, pa i uvođenja Trampovih carina na južnokorejsku robu, piše RTS. 

U 2024. Hyundai motor je prodao 4,14 miliona vozila i ostvario prihod od 122 milijardi dolara, što je predstavljalo rast od 7,7 odsto u odnosu na prethodnu godinu. I profit u 2024. je skočio otprilike toliko – 7,8 procenata.

I u 2025. Hyundai, koji je osnovao Čang Džujun, sitni biznsimen poreklom iz seljačke porodice sa severnog dela Korejskog poluostrva, uspeo je da nađe mušterije za čak 4,10 miliona svojih vozila.

Međutim, Hyundai  je, slično neprikosnovenom vladaru svetskog tržišta automobila japanskoj Toyoti, pored istraživanja vezanog za ravoj hibrida i vozila na čisto električni pogon, dosta uložio i u automobile sa gorivnom ćelijom.

Te investicije, međutim, do sada se nisu isplatile. Štaviše, koliko loše idu najilustrativnije pokazuje podatak da je sedan „nekso“ sa gorivnom ćelijom u 2024. godini, zbog defekta (spontanih požara), prodat u samo dva primerka, što je predstavljalo smanjenje od čak 99,4 posto – najveći procentualni pad u ponor u istoriji automobilske industrije.

Kada je reč o automobilima na električni pogon, iako je Hyundai bio među prvim proizvođačima na svetu koji je krenuo u masovnu prodaju nekog električnog modela (još u 2016.), njega su u tom segmentu u međuvremenu pretekli i dosta iza sebe ostavili američka Tesla i kineski BYD.

Posebno krupan problem je ono što južnokorejski kritičari zovu „urušavanjem kontrole kvaliteta“ – u 2024. zbog kvarova je opozvano četiri miliona vozila prodatih pod markama Hyundai i KIA, od čega milion u SAD.

Naročito se ističe problem neispravnih kočnica, koji ostaje nerešen već sedmu godinu i zbog kojeg je izvršeno čak 17 opoziva (talasa povlačenja vozila iz upotrebe radi popravki i nadoknade štete). Hyundai se zato suočava sa puno tužbi u kojima se traži obeštećenje, naročito u SAD, koje imaju razvijeniju kulturu parničenja, a kritičari prigovaraju da kompanija „umesto lečenja uzroka, samo lepi flastere i tretira simptome“.

Kada se ovim problemima pridoda uvođenje novih carina u SAD, čiji plameni jezici u skladu sa zapaljivim temperamentom tamošnjeg predsednika Donalda Trampa (Donald Trump) variraju od 25 do 15, pa opet nazad do 25 procenata, jasno je da uprkos dobrim prodajnim rezultatima pomenutim na početku Hyundai, čije ime bukvalno znači „Savremeno doba“, sada prolazi kroz doba neizvesnosti i briga.

Utisku opadanja i lutanja u očima stručne javnosti doprinela je i afera iz septembra prošle godine, kada je u novoj fabrici Hyundaija u Džordžiji, izgrađenoj na pritisak vlade u Vašingtonu i sa ciljem da se ublaže efekti Trampovih carina, uhapšeno preko 300 južnokorejskih radnika zbog toga što nisu imali odgovarajuće vize. U južnokorejskoj štampi u top vreme uglavnom se moglo videti mišljenje da je taj postupak američkih vlasti bio prenagljen i preteran.

Tvrdilo se da su radnici Hyundaija i izvođača koje je uposlio da postave proizvodne linije u tom postrojenju vrednom čak 7,6 milijardi dolara, zbog suviše restriktivnih promena u viznom režimu koje je nova Trampova vlada uvela sa jedne, i njenih pritisaka da se investicija što pre realizuje sa druge, bili prisiljeni da se na rad u Džordžiju upute sa turističkim i drugim neadekvatnim vizama koje je lakše dobiti.

Sada se, međutim, mogu čuti i zamerke da je kompanija morala da se bolje pripremi i svoje ljudstvo zaštiti od šikaniranja – Južnokorejski radnici uhapšeni su u „filmskoj“ akciji koju su obavili pripadnici imigracione službe („ICE“) naoružani dugim cevima u oklopljenim vozilima i potom, prilikom repatriacije, bili lisicama prikovani za sedišta aviona koji su ih prevozili „kao da su teroristi“.

Nasledstvo i složena struktura kao kočnice razvoja 

Poznavaoci prilika u Hyundaiju navedene greške u strategiji, propuste u organizaciji i kašnjenja u prilagođavanju novonastalim uslovima uglavnom pripisuju unutrašnjim problemima vezanim za nasleđivanje i okoštaloj vlasničkoj strukturi te poslovne grupe.

Naime, dovitljivi osnivač Hyundaija Čang Džujun, koji se pre nego što je osnovao radionicu za opravku automobila koja je 1947. konačno prerasla u mašinsko preduzeće sa 70 radnika bavio dostavom i prodajom pirinča, imao je čak osam sinova.

Dva su preminula u ranoj mladosti, pa je Džujunova imperija, koja se u međuvremenu osim automobilske proširila i na elektronsku industriju, brodogradnju, proizvodnju čelika i finansije, nakon njegove smrti podeljena na šest delova, od kojih je fabrika automobila Hyundai motor pripala najstarijem sinu Mongkuu. On je 2020. otišao u penziju i upravljanje prepustio svom nasledniku Eisunu, koji je u 2022. grupu podigao sa petog na treće mesto najprodavanijih proizvođača vozila na svetu.

Međutim, da bi Eisun zvanično postao vlasnikom očevog udela, mora da plati porez na nasledstvo, koji, tvrde južnokorejski novinari, u njegovom slučaju iznosi čak 1,73 milijarde dolara. Upravo je pitanje kako prikupiti dovoljno keša da se isplati ta suma problem koji poslednjih godina jako opterećuje Hyundai motor, jer ni otac ni sin zapravo ne poseduju dovoljno velik vlasnički udeo da bi nakon što likvidiraju i u novac pretvore deonice vredne 1,73 milijardi dolara mogli da ostanu relevantni činioci.

Grupa Hyundai motor ima složenu vlasničku strukturu, u kojoj svaka članica grupe ima vlasnički udeo u svim drugim članicama – ta struktura, u kojoj i mali vlasnički udeli daju veliku moć u odlučivanju, stvorena je, tvrde stručnjaci, da bi se održala kontrola osnivača porodice Čung nad celim sistemom.

Ona, međutim, onemogućuje značajniju prodaju deonica, odnosno, izvlačenje novca potrebnog za plaćanje poreza na nasledstvo, pa je rukovodstvo grupe poslednjih godina bila obuzeto pitanjem kako bi moglo da brzo dođe do veće svote novca za trošenje. Zato je, umesto na dublje bavljenje pitanjima vezanim za praćenje najnovijih trendova u razvoju automobila i odlučno rešavanje problema defekata i opoziva, puno energije i vremena trošila na traženje destinacija za ulaganje – perspektivnih firmi iz drugih oblasti, kao što je robotika, koje bi mogle brzo da oplode uloženi kapital i povrate investicije.

Tako je Hyundai motor uložio u poznatu američku kompaniju Boston dynamics, koja je proteklih godina važila za jednog od najperspektivnijih proizvođača tih mašina i koja, veruje se, ima ugovore sa američkom vojskom, zbog čega se od nje očekivalo da će, kada izađe na berzu u Njujorku, dostići vrednost od oko 4,8 milijardi dolara.

Listiranje na berzi, tvrde južnokorejski novinari, je trebalo da porodici Čung omogući da potom skuplje proda svoj udeo i stekne keš potreban za isplatu poreza na nasledstvo. Međutim, Boston dynamics nije uspeo da izađe na berzu i njegova sposobnost da generiše novac (bar za sada) je skromna, pa u grupi Hyundai motor i dalje lome zube na tvrdom poreskom orahu.

Osim toga, složena vlasnička struktura i uopšte prilično otežava odlučivanje o tekućim pitanjima i pravcima razvoja jer je potrebna saglasnost tri upravna odbora. Zbog toga, tvrde južnokorejski mediji, odluke koje konkurentska preduzeća donesu za nekoliko nedelja u Hyundai motoru zahtevaju nekoliko meseci, pa i godina.

Zrak nade – i u 2025. na trećem mestu najvećeg proizvođača vozila

Ipak, novoobjavljeni poslovni rezultati iz 2025. sugerišu da nije sve crno. Jer, uprkos problemu sa opozovima vozila i kašnjenju u osvajanju tržišta električnih i elektrifikovanih automobila, grupa Hyundai motor je u 2025. prodala preko četiri miliona vozila širom planete, čime je zadržala i potvrdila titulu trećeg najuspešnijeg proizvođača vozila sveta.

Štaviše, uprkos problemu Trampovih tarifa i tužbi u vezi kvaliteta, Hyundai je u SAD uspeo da uruči ključeve svojih automobila 984.000 novih mušterija. Kada se tome dodaju Kanada i Meksiko, prodaja Hyundai motora u Severnoj Americi iznosi 1,19 miliona jedinica.

Kada je reč o automobilima na čisto električni pogon, prodaja je skočila za čak 17 odsto (269 hiljada komada), a i vozila sa gorivnom ćelijom su se odlepila sa dna – južnokorejski gigant je prošle godine udomio nešto više od sedam hiljada četvorotočkaša tog tipa (poređenja radi, moćna Toyota je u 2024. prodala samo 1.778 automobila te vrste).

Rukovodstvo Hyundaija, čini se, s optimizmom gleda u budućnost, jer ono ima ambiciozan plan da do 2030. godišnju prodaju podigne na pet i po miliona vozila.