Kina izdvojila ostrvo Hainan iz carinskog sistema

Kina je započela jedan od najozbiljnijih eksperimenata ekonomske liberalizacije u poslednjoj deceniji, izdvajajući ostrvo Hainan iz carinskog sistema kopna i pretvarajući ga u slobodnu trgovinsku zonu nalik Hong Kongu.

Reč je o potezu koji ima i jasnu spoljnopolitičku i trgovinsku dimenziju, Peking želi da pokaže da je sposoban da ispuni visoke standarde jednog od najvećih svetskih trgovinskih blokova, Sporazuma o sveobuhvatnom i progresivnom transpacifičkom partnerstvu (CPTPP), prenosi Reuters.

Hainan, ostrvo veličine Srbije sa privredom uporedivom sa srednje rangiranom državom, od sada će funkcionisati kao poseban carinski prostor. Roba na ostrvu na koju se ostvari najmanje 30 odsto lokalne dodate vrednosti moći će bez carina da se plasira na kinesko tržište, dok će stranim kompanijama biti omogućeno poslovanje u nizu uslužnih sektora koji su i dalje zatvoreni ili strogo regulisani na kopnu.

Kineske vlasti očekuju da će ovaj model privući strani kapital, ojačati proizvodnju i logistiku i, dugoročno, pomoći zemlji da smanji zavisnost od tradicionalnih izvoznih kanala. Potpredsednik vlade He Lifeng poručio je da Hainan treba da postane „ključno čvorište nove faze kineskog otvaranja prema svetu“, naglašavajući strateški značaj projekta u trenutku rastućih globalnih trgovinskih tenzija.

U političkom vrhu Pekinga se ne krije da je odluka o Hainanu doneta i u kontekstu pogoršanih odnosa sa Sjedinjenim Državama. Američke carine, uvedene tokom administracije Donalda Trampa, podstakle su kineske vlasti da ubrzaju diversifikaciju svoje ekonomije vredne oko 19.000 milijardi dolara i da dodatno učvrste ulogu Kine u globalnim lancima snabdevanja.

Istovremeno, kinesko rukovodstvo pokušava da zaustavi pad investicija i da privredu postepeno preusmeri sa oslanjanja na državne podsticaje ka ravnoteži između potrošnje i ulaganja. Zvanični podaci pokazuju da su direktne strane investicije u Kini u prva tri kvartala 2025. pale za više od 10 odsto na godišnjem nivou, što liberalizaciju poput one na Hainanu čini još hitnijom.

Ekonomisti ocenjuju da bi uspeh ovog eksperimenta mogao ohrabriti vlasti da veći deo kineske ekonomije izlože tržišnim mehanizmima. Hainan bi trebalo da posluži kao probni model nalik Hong Kongu, ne samo za razvoj turizma, već i za privlačenje proizvodnje i stranih ulaganja, posebno u kontekstu veza sa jugoistočnom Azijom.

Međutim, razlike su i dalje velike. Sa bruto domaćim proizvodom od oko 113 milijardi dolara, Hainan je daleko ispod Hong Konga, čija privreda premašuje 400 milijardi dolara. Stručnjaci upozoravaju da ostrvu nedostaju pravni okvir i finansijska otvorenost koji su ključni za uspeh Hong Konga kao globalnog centra.