Kina prestaje s objavljivanjem podataka o nezaposlenosti mladih

Kineske vlasti su saopštile da će prestati da objavljuju podatke o nezaposlenosti mladih, nakon što su najnoviji takvi podaci potvrdili usporavanje kineske ekonomije posle tri godine oštrih mera protiv korona virusa, prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.

Kineski Nacionalni biro za statistiku (NBS) saopštio je da će ovog meseca prestati da objavljuje podatke o nezaposlenosti mladih, nakon što su 15. avgusta objavljeni podaci koji nisu ispunili očekivanja.

Nakon što je kineska stopa nezaposlenosti mladih od 16 do 24 godine u urbanim sredinama dostigla u junu rekordni nivo viši od 20 odsto, vlada je odlučila da suspenduje objavu podataka o nezaposlenosti mladih, koje neki smatraju ključnim pokazateljem usporavanja ekonomije u zemlji, ukazuje BBC, a prenosi Beta.

Zvanični podaci objavljeni u utorak pokazuju da je ukupna stopa nezaposlenosti u Kini u julu porasla na 5,3 odsto.

Portparol Nacionalnog biroa za statistiku nagovestio je da je rast broja studenata između 16 i 24 godine uticao na broj nezaposlenih, navodi BBC, i ukazuje da Kina trenutno ne objavljuje podatke o statusu zaposlenosti mladih u ruralnim područjima.

Objavljivanje podataka je obustavljeno kako bi se, prema tvrdnjama Nacionalnog biroa za statistiku, „poboljšala i optimizovala statistika ankete o radnoj snazi“, nakon što je broj nezaposlenih mladih u junu dostigao rekordnih 21,3 odsto, navodi agencija France Press.

Odluka da se javnosti uskrate podaci o nezaposlenosti mladih, koja je rasla svakog meseca ove godine, mogla bi pogoršati zabrinutost investitora koji tvrde da sve stroža vladina kontrola informacija otežava poslovanje u Kini, ukazuje New York Times.

Stopa nezaposlenosti mladih u Kini udvostručena je u poslednje četiri godine, u periodu ekonomske nestabilnosti izazvane politikom „nula kovida“, zbog čega su kompanije bile oprezne pri zapošljavanju, mnogi studenti su prekinuli obrazovanje, i otežana je mogućnost stažiranja koje neretko dovodi do ponuda za posao.

Mladi u Kini se suočavaju s velikim jazom između potražnje i ponude radne snage, ističe list, dodajući da se, prema zvaničnim podacima, očekuje da će 11,6 miliona studenata završiti fakultete ove godine, što je najviše do sada i gotovo milion više nego prošle godine.

Još jedan izazov je neusklađenost između poslova koje studenti sa završenim fakultetom žele i poslova koji su dostupni. Sektori kao što su građevinarstvo i transport su porasli, dok su se sektori poput tehnologije i obrazovanja sporije oporavljali.

Otežano je i dobijanje poslova državnih službenika, ističe list, dodajući da se prošle godine rekordnih 2,6 miliona ljudi prijavilo za polaganje nacionalnog ispita za državnu službu kako bi konkurisali za svega 37.100 početnih pozicija.

Sve veća nezaposlenost mladih mogla bi dovesti do širih problema, a „mogla bi čak i zapaliti fitilj političkih problema“, navodi se u junskom izveštaju Kineskog makroekonomskog foruma, istraživačkog centra na Univerzitetu Renmin u Kini.

Analitičari smatraju da odluka o suspenziji podataka o nezaposlenosti mladih neće pomoći poverenju potrošača i upozoravaju na sistemske uzroke ekonomskih problema Kine, piše Washington Post.

Ekonomski podaci objavljeni u utorak otkrivaju da je rast nezaposlenosti među mladima samo jedan od mnogih pokazatelja kineske ekonomske krize, naglasio je list, ističući između ostalog kako se tržište nekretnina, koje čini čak 30 odsto kineskog bruto domaćeg proizvoda, nalazi na ivici kolapsa.

Dokazi o sistemskim izazovima kineske ekonomije su se povećali poslednjih meseci, ističe list, dodajući da su lokalne vlasti, koje su u prošlosti bile glavni pokretač investicija u Kini, snosile veliki deo troškova tokom strogih mera Pekinga u vreme pandemije i sada se muče pod ogromnim teretom duga, izazivajući strahove o smanjenju plata zaposlenih u javnom sektoru.

Cenzura podataka o nezaposlenosti ima za cilj očuvanje društvene stabilnosti među sve većom klasom obrazovanih, razočaranih i nemirnih mladih ljudi koji bi mogli postati izvor političkih nemira, ocenjuje u uredničkom komentaru Wall Street Journal.

Cena nedostatka transparentnosti o broju nezaposlenih je manje poverenje u kineska finansijska tržišta, što u vremenima ekonomske slabosti, može podstaći finansijsku paniku, napisao je list, naglasivši da kineska vlada pokušava da privuče više stranih investicija, ali da investitorima daje još jedan razlog da pobegnu.