Kina se neće povući – i veruje da će dobiti carinski rat

Trgovinski rat između Sjedinjenih Američkih Država i Kine eskalira, i to vrlo brzo. Donald Tramp (Donald Trump) je besan što su Kinezi uzvratili sa 34 odsto carina na njegove carine i rekao je da će se suočiti sa još većim carinama ako ih ne povuku. Kinezi se nisu povukli. Tramp je ostao dosledan „pokeraškom“ podizanju uloga, te je novi krug visokih carina stupio na snagu danas, u sredu u ranim jutarnjim satima, a to uključuje i carine od čak 104 odsto na uvoz kineske robe u SAD.

Za ostali svet, tu su osnovne carine od najmanje 10 odsto na sav uvoz u SAD, koje se primenjuju se od 5. aprila.

Kinezi su „konfučijanskim mirom” odgovorili da „oni ne prave probleme, ali da neće ni bežati od njih”, i da je Tramp „na vrh jedne greške dodao drugu grešku”. U utorak, 8. aprila popodne, kineski zvaničnici su obećali da će se „boriti do kraja“. Da li je ovo istinsko uverenje ili „poker face“, kako je pevala Lady Gaga? Ko će „prvi trepnuti“ u ovoj igri? Odakle Kinezima nedostatak želje za smirivanjem tenzija sa hirovitim i vatrenim Trampom?

Rešenje je jednostavno, kaže The Economist: Kina je hladnokrvna jer je već „prežalila“ svetsku trgovinu u kojoj su bile SAD. Kinezi su se spremili da idu do kraja, i da se stvara svet bez SAD, ili će makar u kineskom delu sveta, SAD biti odsečen i samoizolovan od svetske trgovine. Nije u pitanju poker, ni „pokeraško lice“, već prosto, uverenost Kineza da će oni ovaj carinski rat, ako eskalira, dobiti.

Posledice od danas

Azijske akcije su u danas naglo pale nakon što su u SAD stupile na snagu carine od 104 odsto na kineski uvoz, dok je dolar oslabio u odnosu na japanski jen i švajcarski franak, koje važe za sigurnije valute u neizvesnim vremenima.

MSCI azijsko-pacifički berzanski indeks pao je skoro dva procenta u 7:00 ujutro. Istovremeno, japanski Nikkei indeks potonuo je više od četiri odsto, dok su cene akcija u Hong Kongu, Južnoj Koreji i Australiji pale između 1,6 i 1,9 odsto. Nakon što je Nikkei juče skočio za šest odsto, zahvaljujući nadi investitora za pregovore između Japana i SAD o carinama, izgubio je veći deo tih dobitaka jutros. Južnokorejski indeks Kospi pao je više od 20 odsto ispod svog rekordnog nivoa.

Po svemu sudeći, pad cena akcija uslediće danas na evropskim berzama, kao i na Volstritu.

Posledice za sutra

Izgleda da Tramp uopšte više nema interesovanja da postigne ikakav dogovor s Kinom, mada se to kod njega nikad ne zna – da li je u pitanju blef ili nije. Svi pregovori bi bili prekinuti ako Kina uvede namet od 34 odsto, rekao je on na svom sajtu na društvenim mrežama, najavljujući svoje mere. Za očekivati je da Kinezi uzvrate i podignu svoje carine na 104 odsto, što bi razbesnelo Trampa i nateralo ga da podigne carine na 200 odsto, pa i na 1.000, znajući da su ovo potpuno iracionalne odluke koje imaju za cilj nasilno preoblikovanje trgovinskog sveta sadašnjice u američku korist, a ne najveću disrupciju savremene istorije. Ali, možda će se ta disrupcija i desiti.

Dok Tramp nije eskalirao situaciju, Kinezi su zvučali odlučno, ali pomirljivo. Brzo su odgovarali da neće dozvoliti siledžijstvo u svetu trgovine, ali su trpeli udarce od Trampa, da ne bi naštetili ni sebi, ni Americi, ni svetu.

Njihova ideja je bila da se čeka da dođe vreme pregovora bez mnogo talasanja. Sada oni ne računaju na pregovore, već razmišljaju o eskalaciji. I osveti. Kao i o jačanju sopstvene ekonomije posle „decouplinga”, razdvajanja onoga što se zvalo decenijama „Kimerika” („Chimerica”), simbiotskog ekonomskog entiteta od dve, kako se mislilo, nerazdvojne ekonomije, koje se nisu usudili da razdvajaju ni Buš, ni Obama, ni Bajden, ni „prvi” Tramp.

Jedan od razloga za promenu mogao bi biti vladajući osećaj među kineskim liderima da bi mogli da pobede u trgovinskom ratu, koji je nametnuo Tramp. Na prvi pogled, Tramp želi dve stvari koje su pozitivne: da Kina zaustavi protok sirovina za zloglasnu drogu fentanil, koje se potom prerađuju u najveću pošast od droge u poslednjim decenijama, i da Kina pomogne u postizanju mira u Ukrajini. Takođe, pokazao se benevolentnijim od Bajdena oko TikToka, jer je i sam svestan da mu je TikTok pomogao na izborima.

Prva „poluga moći” na koju Kinezi računaju je Tesla – ova firma oko 20 procenata svog poslovanja vrši u Kini. Ako trgovinski rat eskalira, Ilon Mask (Elon Musk) će biti u velikom problemu, a on je savetnik Donalda Trampa. Ili nije?

Možda neće biti u vrlo skoro vreme. Kinezi su čak spremni i da „alale” i ovu polugu pritiska, ako Tramp „zamoli” Maska da napusti poziciju, a to je već nekim delom i izvesno, imajući u vidu njihove poslednje nesuglasice i razgovore, kao i stanje u Tesli, koja se suočava sa drastičnim padom proizvodnje na „Globalnom Zapadu” zbog Maskovih kontroverznih gestova i izjava.

Druga poluga moći je to što kineski zvaničnici veruju da Amerika neće moći da podnese inflaciju i ekonomsko nezadovoljstvo izazvano carinama na kinesku robu, i robu iz ostatka sveta. Jeste da su rekli da će se „boriti do kraja”, ali njihov prvi plan je da se bore i izdrže dok cene za američke potrošače ne krenu toliko da rastu, i nezaposlenost sa njom, da se građani SAD ne okrenu protiv Trampa.

To bi se najlakše videlo na izborima na sredini mandata („midterm”), koji padaju sledeće godine, 3. novembra. Ukoliko se Tramp „ne dotera” za pregovarački sto pre toga, Kinezi računaju da će Republikanci izgubiti tesnu većinu koju imaju, te da će od novembra 2026. Tramp ostati usamljena predsednička figura. Ionako mu je rejting već splasnuo na ispod 50 procenata, samo dva meseca posle stupanja na dužnost, što je jedan od rekordnih perioda „splašnjavanja”.

Treća poluga je malo rizičnija. Umesto da oslabe juan, kako je Tramp zahtevao, neki u kineskoj vladi predlažu – jačanje juana. Ovo bi dodatno pogoršalo situaciju u SAD, ali to je „ozbiljno kockanje” da se čeka na inflaciju u SAD dok kineska industrija pati zbog pojačanog juana. Kinezi su ovde postupili zasad, mudro, olabavljujući kontrolu nad juanom (paradoksalno, jedan od Trampovih zahteva).

Čevtrta poluga moći su državni podsticaji. Kina je država koja ne veruje u „nevidljivu ruku” tržišta i veruje i tržišne intervencije i kada sve ide „kao podmazano”, a naročito kada je neka kriza u pitanju. Ako sve eskalira, a vuče na tu stranu, Si Đinping moraće da učini više da podrži kinesku ekonomiju, nalik na šok izazvan Svetskom ekonomskom krizom 2008-2010, koja je dovela do toga da Kina pokrene paket podsticaja od četiri triliona juana (590 milijardi dolara).

Li Ćiang, Sijev zamenik, rekao je u martu da se zemlja priprema za „spoljne šokove veće od očekivanog“ i da je spremna da donese politiku kako bi osigurala ekonomsku stabilnost. Šta to znači u praksi ostaje nejasno. Državni list Ženmin Žibao je 6. aprila da do smanjenja kamatnih stopa i odnosa bankarskih rezervi može doći u bilo kom trenutku. List takođe navodi da će lokalne samouprave pomoći izvoznicima koji se bore da pronađu nove izvore potražnje kod kuće i na neameričkim tržištima, prenosi The Economist.

Peta poluga je stvaranje sveta potpuno bez Amerikanaca, pod kineskim vođstvom. Kao što su se Kinezi oprostili od toga da će imati liderstvo u mobilnim telefonima u celom svetu, posle američkih sankcija Huaweiju, pa su se orijentisali na „ostatak sveta”, i kao što su se oprostili od ideje da će njihova električna vozila (EV) biti glavna u celom svetu, već se se zadovoljili da budu lideri „ostatka sveta”, tako se spremaju da budu „lider sveta u trgovini”, kada se već Amerika povlači iza zida carina.

Dve prethodne epizode sa Amerikancima su ih već „otreznile” i psihički pripremile na ovaj korak. Kina planira da snizi carine za ostatak sveta, istovremeno povećavajući izvozne subvencije. Stvoriće se svet u kome Kina „kolo vodi” a Amerika je „iza zida”, planiraju u Pekingu, a uopšte nije nerealno da se to i desi.

Šesta poluga moći su masovna ulaganja države: kada su tržišta širom sveta zadrhtala, Kina je pametnije nego 2008. poučena tim iskustvom, da se Americi ne sme dati da diktiraju tempo svetske ekonomije, jer su nestabilni (prvi put zbog nehajne politike hipotekarnih kredita i berzanskih marifetluka, a sada zbog carina i nepredvidive Trampove prirode), odlučila da podrži tržišta: državne firme su 7. i 8. aprila ušle na kinesko tržište da kupe akcije. Zahvaljujući ovoj pomoći, indeks šangajske berze CSI 300 je 8. aprila porastao za 1,7 odsto. Peking ima nameru da interveniše i u realnu ekonomiju (četvrta poluga).

Sedma poluga je povećanje domaće potrošnje. Ako ne može da se izvozi, Kina ima nameru da natera svoje građane da troše više. Stalno se taj trenutak odlagao, jer je bilo moguće da se odlaže, ali sada možda više neće biti moguće. Povećanje domaće potrošnje i zamena američke robe kineskom doneće apsorpciju ogromnih količina roba koje su bile namenjene izvozu u SAD.

Osma poluga je vezana za “totalno razdvajanje”. Si Đinping već razmišlja i u tom pravcu, iako nikada nije ozbiljno razmotrio ovu opciju, do pre nekoliko dana. Kineska ekonomija će morati praviti sve svoje planove kao da Amerika ne postoji. Ni uvoza, ni izvoza (jer će biti sve toliko skupo da je neisplativo).

Dosad je Kina smatrala da je razdvajaje „Kimerike” operacija nad „ekonomskim sijamskim blizancima” koja bi više povredila Kinu, a danas misli da je to operacija koja bi više povredila Ameriku. I da treba povrediti Ameriku. U vladinim krugovima i među građanima Kine raste raspoloženje da se „raskrsti” sa američkom robom.

Deveta poluga moći je čist inat. Kratka lista planiranih odgovora, koju su razni komentatori sa dobrim vezama objavili 8. aprila, a preneo je The Economist, sugeriše da Kina razmatra suspenziju svake saradnje sa Amerikom oku zaustavljanja proizvodnje fentanila. Postoje i posebno ciljane politike koje imaju nameru da kazne baš one države koje su glasale za Republikance – zabrana uvoza američkog živinskog mesa, soje itd. To bi dovelo do pada profita u „crvenim državama”, koje bi postale besne na Trampa, misle Kinezi. Takođe, planiraju se i ograničenja za američke usluge – u robama Amerika ima deficit s Kinom, ali u sektoru usluga, Amerika ima suficit. Planiraju se stroga ograničenja američke konsultantske i advokatske firme koje i dalje rade u zemlji.

Deseta poluga moći je ”meka moć”. Kina veruje da je kineska civilizacija superiorna u odnosu na američku (i na sve ostale, iskreno, ali na američku naročito). Veliki uspeh kineskog crtanog filma „Ne Dža 2” („Ne Dža pobeđuje Zmajskog kralja”) ubedila je ne samo zvaničnike, nego i blogere da Kina ima šta da izveze u svet, i da su njene ideje sveže i atraktivne, dok su američke u ćorsokaku, što pokazuje katastrofa sa igrano-animiranom verzijom „Snežane”, koja doživljava kritički i finansijski debakl. Kinezi mogu da zarade više u svetu svojom kinematografijom, pa će to i učiniti. Slučaj „Problema tri tela”, kineske serije koja je doživela svoj rimejk u SAD, ali je original bolji i gledaniji, je još jedan dokaz. Ako je K-pop osvojio svet, kao i japanske anime, zašto ne bi i Kinezi išli tim putem, s pravom se pitaju u Pekingu. A tu je ogroman novac koji bi se mogao „direktno uzeti” Amerikancima.

Jedanaesta poluga moći je i ograničenje na intelektualnu svojinu koju drže američke firme, i konsekventno smanjenje profita američkih firmi, i zamena drugima iz ostatka sveta, ili same Kine. Recimo, ograničenje broja bioskopa u kojima se prikazuju američki filmovi bi „obogaljilo” profit američkih blokbastera, koji se suočavaju sa smanjenim profitima kod svoje kuće. Ovo bi bila još jedna „osveta” američkoj ekonomiji, jer je njihova prednost na tom polju „nefer” i bila je posledica inercije i vere da su Amerikanci najbolji u filmovima i serijama.

Izgleda da se suočavamo sa sudarom titana, ili kako bi u južnoj Aziji rekli, sa „borbom slonova”. U pitanju su gigantske ekonomije. Prošle godine, SAD su proizvele oko 29,2 biliona dolara bruto domaćeg proizvoda. Kineski nacionalni biro za statistiku prijavio je 18,8 biliona dolara. U američkom Ministarstvu finansija (Treasury) smatraju da je Tramp napravio odličan potez carinama, jer je Kina država sa malom unutrašnjom potrošnjom i velikim izvozom u Ameriku, te da je Tramp carinama „slomio dosadašnji kineski model” i da države sa izvoznim suficitom imaju puno toga da izgube u borbi sa državama sa trgovinskim deficitom, te ne može pobediti u carinskom ratu, tvrdi Newsweek.

Ali, The Guardian upozorava na sledeće: glavni artikli koje SAD uvoze iz Kine su roba široke potrošnje, kao što su pametni telefoni, računari i igračke. Prošle nedelje, analitičari kompanije Rosenblatt Securities predvideli su da bi cena najjeftinijeg iPhone-a dostupnog u SAD mogla da poraste sa 799 dolara na 1.142 dolara – a tada su Trampove tarife za Kinu bile samo 54%. što znači da će sada biti i skuplji.

Tramp ne može verodostojno da prebaci krivicu na Kinu za ove ekonomske poteškoće, kažu analitičari, i potrošači u Americi neće mnogo daleko ići u svojim razmišljanjima ko je kriv. Kriv će biti Tramp. Nasuprot tome, roba koju Kina uvozi iz SAD su industrijske i proizvodne potrepštine, kao što su soja, fosilna goriva i mlazni motori. Mnogo je lakše da se poskupljenja ovih proizvoda apsorbuju nego da potrošač plati skuplji telefon.

Kina se već davno počela preorijentisati na BRICS. BRICS nije samo igra slova, to je ozbiljna unija. Od Trampovog prvog trgovinskog rata sa Kinom 2018, Kina je pojačala trgovinu sa drugim zemljama, čineći je manje zavisnom od SAD. Između 2018. i 2020. godine, izvoz brazilske soje u Kinu porastao je za više od 45% u poređenju sa prosekom 2015-2017, dok je izvoz iz SAD opao za 38 odsto u istom periodu.

Kina je u prošlosti dozvoljavala onlajn nacionalistima da pokrenu kampanje bojkota na lokalnom nivou. Kineski potrošači su 2017. godine učestvovali u masovnom izbegavanju južnokorejskog lanca supermarketa Lotte, kao odgovor na umešanost konglomerata u dogovor koji je dozvolio da se američki odbrambeni sistem protiv raketa instalira u Južnoj Koreji, što je Kina videla kao bezbednosnu pretnju. Skoro polovina od više od 100 prodavnica kompanije u kontinentalnoj Kini bila je prinuđena da se zatvori. Lako će to biti učiniti i sa Amerikancima, kaže The Guardian.

Možda je Amerika slomila stari kineski model, ali Kina nema nameru da se drži starog modela, kaže The Economist, koji je manje uveren u američku moć. U 2018. godini, da bi zadržale pristup američkom tržištu, kineska centralna vlada i kineske fabrike apsorbovale su negde između 75 do 81 odsto troškova Trampovih tarifa od 25 odsto. Izgleda da se sada kineske firme spremaju na svet bez američkog tržišta, dok Tramp ne odustane. Ili ga ne sruše. Tramp se nada slomu Kine.

Drugi deo južnoazijske poslovice kaže da „dok se slonovi tuku, strada trava”. Izgleda da smo svi mi – trava.