Kina želi da smanji zavisnost od SAD, EU novi-stari partner

U trenutku kada globalne trgovinske tenzije dostižu nove vrhunce, a odnosi sa Sjedinjenim Američkim Državama ostaju zategnuti, Kina sve intenzivnije sprovodi strategiju diverzifikacije trgovinskih tokova. Evropska unija, sa svojom velikom potrošačkom bazom i jakom industrijskom infrastrukturom, postaje ključni partner u toj transformaciji.

Da li je ovo početak nove „romanse” između EU i Kine u ekonomskoj sferi – ovaj put iz nužde?

EU je drugi najveći trgovinski partner Kine, odmah posle ASEAN-a. Godine 2023. trgovinska razmena između Kine i EU iznosila je preko 850 milijardi evra, iako je uvoz iz Kine premašio kineski uvoz iz Evrope za više od 300 milijardi evra. Upravo zato Kina sada nastoji da uravnoteži razmenu tako što otvara vrata za evropske proizvode, pre svega u luksuznoj robi, automobilima, zelenim tehnologijama i poljoprivrednim proizvodima.

Pored trgovine, kineski investitori se sve više okreću Evropi kroz investicije u logistiku, infrastrukturu i obnovljive izvore energije. Luka Pirej u Grčkoj već je primer dugoročnog kineskog prisustva, dok su novi projekti u Mađarskoj, Srbiji i Italiji deo šire strategije povezivanja evropskog tržišta sa kineskim kapacitetima.

CEPC i „Pojas i put“ u evropskom ruhu

S obzirom na tenzije sa SAD i ograničenja na izvoz visoke tehnologije, Kina ubrzano traži nova tržišta i jača trgovinske veze sa zemljama globalnog juga. Inicijativa „Pojas i put“ i dalje je jedan od ključnih alata za širenje uticaja i plasman proizvoda, dok se fokus preusmerava na regionalne sporazume poput RCEP-a (Regional Comprehensive Economic Partnership), najveće zone slobodne trgovine na svetu.

Kineska inicijativa „Pojas i put“ (BRI), iako je naišla na skepticizam u pojedinim članicama EU, i dalje predstavlja značajan kanal za trgovinsku saradnju. Kineski zvaničnici najavljuju „manje ideološko, a više infrastrukturno“ usmerenje inicijative, što bi moglo ublažiti zabrinutosti u Briselu.

Pored toga, Kina je veoma aktivna u okviru Regionalnog sveobuhvatnog ekonomskog partnerstva (RCEP) i pokušava da stvori most između Azije i Evrope putem zemalja Srednje Azije i Zapadnog Balkana. Ova strategija podrazumeva ne samo fizičku infrastrukturu, već i regulatornu harmonizaciju, digitalne platforme i bržu razmenu podataka.

Diplomatski balans: Trgovina bez politike?

Kineski lideri sve više šalju poruke da su otvoreni za saradnju sa Evropom nezavisno od geopolitičkih sukoba. Na nedavnom forumu u Bo’ao-u, naglašeno je da Kina želi „„“otvorenu, nepristrasnu i stabilnu saradnju sa EU, zasnovanu na međusobnom poštovanju i praktičnim interesima“.

Ipak, prepreke ostaju: evropski lideri su sve glasniji u kritikama kineske prekomerne proizvodnje i subvencionisanja industrije, naročito u sektoru električnih vozila. Evropska komisija trenutno istražuje moguće antidamping mere protiv kineskih proizvođača EV vozila, što bi moglo dodatno zakomplikovati odnose.

Najvažniji kanali kineske trgovinske diverzifikacije prema Evropi su sledeći, po planovima kineske vlade:

• Luka Pirej (Grčka) i železničke rute preko Srbije i Mađarske
• Zeleni sektor i zajednički razvoj baterijskih i solarnih tehnologija
• Digitalna infrastruktura i pametni gradovi u saradnji sa Huawei i ZTE
• Povećan uvoz evropskih brendiranih proizvoda (automobili, vino, luksuzna roba)
• Učešće Kine u evropskim sajmovima i inovacionim forumima

Dr Aleksandar Mitić, naučni saradnik u Centru za Pojas i put pri Institutu za međunarodnu politiku i privredu, komentarišući diverzifikaciju kineske trgovine kaže da ne treba u budućnosti isključiti iznenađenja.

„Naravno, ne samo zbog mogućih dogovora na relaciji Vašington-Peking, već i zbog drugih trendova. Pre svega, Kina je svoj izvoz značajno diverzifikovala poslednjih godina. Više od 50 odsto trgovine Kine se danas odvija sa zemljama Pojasa i puta, a udeo izvoza u SAD je od 19,2 odsto u 2018. godine pao na 14,7 procenata u 2024. godini. Ostaje da se vidi kakav će biti impakt na trgovinu Kine sa EU, iako postoji pojačani dijalog oko pitanja poput električnih vozila“, ocenjuje Mitić u razgovoru za Biznis.rs.

Sve u svemu, Kina i EU su, posle nekoliko godina zahlađenja i „udaljavanja, ali ne obuzdavanja“, ponovo na pragu ekonomske ljubavi ili makar simpatije. To je više „brak iz nužde“, jer se tamna Trampova senka nadvija nad svetskom trgovinom i svim partnerima SAD, ali – partnerstvu se u zube ne gleda.