Kineska ekonomija porasla 5,2 odsto u drugom kvartalu, ali deflacija postaje sve veći problem

Ekonomski rast Kine premašio je očekivanja u drugom kvartalu, ali snažan izvoz ka tržištima van SAD prikrio je sve veći pritisak usled slabe domaće potrošnje.

Bruto domaći proizvod porastao je za 5,2 odsto u periodu april–jun u odnosu na isti period prošle godine, nakon rasta od 5,4 odsto u prvom kvartalu, prema podacima koje je objavio Nacionalni biro za statistiku. To je više od prosečne prognoze od 5,1 odsto, prema ranijoj anketi koju je sproveo Bloomberg među ekonomistima.

Referentni kineski berzanski indeksi u Hong Kongu i u kontinentalnom delu zemlje umanjili su početne dobitke nakon objave podataka. Juan je bio stabilan, dok se prinos na kineske desetogodišnje državne obveznice gotovo nije menjao.

Industrijska proizvodnja porasla je za 6,8 odsto u junu u odnosu na isti mesec prošle godine, što je više od očekivanih 5,6 odsto. Maloprodaja je porasla za 4,8 odsto, što je ispod prognoza analitičara.

„Slika je takva da imamo snažnu ponudu, ali slabu domaću potražnju, a otpornost izvoza neće potrajati“, rekla je Mišel Lam (Michelle Lam), ekonomistkinja za Veliku Kinu u Societe Generale. „Nisu to dobri podaci, uprkos boljem rezultatu BDP-a.“

Proizvodnja u sektoru prerađivačke industrije porasla je za 7,4 odsto u junu na godišnjem nivou — najbrže u poslednja tri meseca, čime je pogurala celokupnu industrijsku proizvodnju.

Ekonomisti su očekivali usporavanje rasta maloprodaje u junu nakon jakog skoka u maju, ali pad je bio mnogo izraženiji od očekivanog.

U junu je došlo do pada prodaje pića, cigareta, alkohola i kozmetike u odnosu na prethodnu godinu, dok su usluge keteringa zabeležile znatno slabiji rast. To je negativno uticalo na ukupnu potrošnju, iako je kupovina kućnih aparata, komunikacione opreme i nameštaja nastavila da raste zahvaljujući državnim subvencijama.

Potrošnja je doprinela sa nešto više od 52 odsto ukupnom ekonomskom rastu u drugom kvartalu, prema podacima NBS, što je više u odnosu na početak 2025, ali manje nego pre godinu dana kada je udeo bio veći od 60 odsto.

Cene padaju već devet kvartala zaredom i deflacija je realan problem. Investicije u fiksna sredstva porasle su za 2,8 odsto u periodu januar–jun, a investicije u nekretnine pale su za 11,2 odsto u istom periodu.

Urbanа stopа nezaposlenosti iznosila je pet odsto u junu, što je isto kao i prethodnog meseca.

„Privreda je zadržala stabilan rast sa dobrim zamahom, pokazujući otpornost i vitalnost“, saopštio je NBS. Takođe su upozorili na „mnoge nestabilne i neizvesne faktore“ u inostranstvu, dok je domaća tražnja i dalje „nedovoljna“.

Druga najveća svetska ekonomija beleži rast uprkos padu izvoza u SAD od čak 24 odsto u drugom kvartalu. Ukupni izvoz je ipak porastao, dok su fiskalni podsticaji podržali domaću tražnju i izgradnju.

Ta otpornost daje Pekingu manevarski prostor da pripremi dodatne mere ako trgovinske tenzije sa Vašingtonom ponovo eskaliraju kada istekne trenutni carinski „primirje“ sredinom avgusta.

Analitičari koje je anketirao Bloomberg predviđaju da će rast BDP-a pasti na 4,6 odsto do kraja godine, što je znatno ispod zvaničnog cilja od oko pet odsto.

Narodna banka Kine više puta je signalizirala da neće žuriti sa opštim monetarnim olakšicama, već da preferira ciljana rešenja putem strukturnih instrumenata kreditiranja kako bi usmerila sredstva ka prioritetnim sektorima i izbegla višak likvidnosti u finansijskom sistemu.

Državne subvencije, finansirane prihodima od specijalnih suverenih obveznica sa veoma dugim rokom dospeća, bile su ključne za podsticanje domaće kupovine pametnih telefona i kućnih aparata ove godine, kao i za ulaganja preduzeća u novu opremu.

Centralne i lokalne vlasti imaju na raspolaganju još više od sedam biliona juana (oko 976 milijardi dolara) obveznica koje će biti emitovane u drugoj polovini godine kako bi podržale privredni rast, navodi se u ranijem izveštaju državnih medija.

Gledajući unapred, kineska ekonomija se i dalje suočava sa izazovima, uključujući rizik od slabijeg izvoza usled neizvesnosti oko tarifa koje je uveo američki predsednik Donald Tramp (Donald Trump).

Domaća potražnja ostaje krhka, opterećena deflacijskim pritiscima koji proističu iz viška proizvodnih kapaciteta i niskog poverenja, dok se sektor nekretnina i dalje smanjuje.

„Deflacija ostaje ključna pretnja”, kaže za Bloomberg Rejmond Jeung (Raymond Yeung), glavni ekonomista za Veliku Kinu u Australia & New Zealand Banking Group. „Loši podaci o maloprodaji i slaba aktivnost u sektoru nekretnina pokazuju da jednokratne mere poput subvencija nisu recept za održivi oporavak potrošnje.“