Kineska ofanziva šarma u Latinskoj Americi: Lula u Pekingu, ugovori u džepu

Kina pojačava svoju ekonomsku i diplomatsku ofanzivu u Latinskoj Americi, oslanjajući se na “meku moć” i strateške investicije. Tokom posete brazilskog predsednika Lule da Silve Pekingu potpisano je više od 20 sporazuma, čime je otvoreno novo poglavlje kinesko-brazilskog partnerstva.

Dok se pažnja Zapada uglavnom zadržava na Indo-Pacifiku, Ukrajini i Bliskom istoku, Kina tiho ali odlučno širi svoj uticaj na jednom “zaboravljenom” kontinentu – Latinskoj Americi. Najnoviji signal tog strateškog pomaka jeste raskošna poseta brazilskog predsednika Luiza Inácia Lule da Silve Pekingu,.

Brazil, najveća ekonomija Latinske Amerike i član BRICS-a, sve više se profilira kao ključni saveznik Kine u regionu. Među potpisanim ugovorima nalaze se projekti u vezi sa digitalnom ekonomijom, zelenom tranzicijom, ali i infrastrukturni poduhvati koje Kina voli da koristi kao “geopolitičku polugu” u okviru Inicijative Pojas i put.

Ono što posebno privlači pažnju jeste otvaranje direktnih kanala za trgovinu u juanima, zaobilazeći dolar. Peking i Brazil dogovorili su da bilateralne transakcije mogu teći u domaćim valutama, što je još jedan šamar konceptu dolarskog monopola i jasan signal nastojanjima Kine da promoviše dedolarizaciju globalne trgovine.

Zauzvrat, Brazil dobija povoljne kredite, investicije u železnicu i luku, ali i izlazak na ogromno kinesko tržište za soju, litijum, meso i druge sirovine. Lula je, bez preterane diplomatske zadrške, poručio da „Brazil želi da izgradi multipolarni svet“, čime je zapravo potvrdio da više ne igra isključivo po notama Vašingtona.

Kineska „ofanziva šarma“ nije rezervisana samo za Brazil. I Meksiko, Argentina, Čile i Peru postepeno intenziviraju odnose sa Pekingom, uprkos zabrinutostima iz SAD. U igri su ulaganja u rudnike litijuma, izgradnja pametnih gradova, železnice i energetika – sve oblasti u kojima kineski kapital dolazi bez previše pitanja o demokratiji i ljudskim pravima.

Kolumbija je pre nekoliko dana postala i zvanično deo Inicijative „Pojas i put“, a Zajednica latinoameričkih i karipskih država održala je sastanak u Kini, sve na talasu toga da se države Latinske Amerike naglo okreću Pekingu kako se smanjuje i pomoć od SAD, ali i trgovina sa njima. Prosto, Donald Tramp (Trump) kao da nema dovoljno vremena ni živaca za Latinsku Ameriku. Oni su za njega izvor neželjenih migranata, a takođe malo mogu da investiraju u Ameriku. Njegov interes je pre svega usmeren na države „koje imaju novca“ i koje mogu da postavljaju raskošne narudžbine SAD u smislu čipova, aviona, naoružanja i sličnog, a to su zemlje Arabijskog poluostrva.

Sa druge strane, Kina je napravila korak napred i proširila je svoju politiku bezviznog režima na državljane Brazila, Argentine, Čilea, Perua i Urugvaja, stavljajući neke od najvećih ekonomija Latinske Amerike u ravnopravan položaj sa mnogim evropskim i azijskim zemljama, dok teži jačim vezama sa regionom, kako su sve svetske agencije juče najavile.

Bezvizni aranžman će stupiti na snagu od 1. juna i biće na snazi godinu dana, rekao je portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Lin Đijan u četvrtak tokom redovne konferencije za novinare, a prenosi Reuters. Takođe, Kina je ponudila suverene obveznice u juanima latinoameričkim zemljama.

Dr Aleksandar Mitić, naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu, kaže u razgovoru za Biznis.rs da – iako Brazil formalno nije član Inicijative „Pojas i put“ – Kina i Brazil održavaju izvanredne političke i ekonomske odnose, koji su dodatno produbljeni tokom četvorodnevne zvanične posete brazilskog predsednika Lule Pekingu.

„Ključni rezultati posete bili su potpisivanje 20 sporazuma, među kojima je i onaj o povećanju izvoza soje u Kinu, ali i saradnja u energetskom, tehnološkom, automobilskom, civilnom nuklearnom sektoru i veštačkoj inteligenciji„, nastavlja naš sagovornik.

„To će omogućiti kineske investicije od blizu šest milijardi dolara. Ovi sporazumi se nadovezuju na 37 sporazuma potpisanih prilikom posete Si Đinpinga Braziliji tokom samita G20 u novembru 2024. godine, kada su bilateralni odnosi podignuti na nivo izgradnje „zajednice sa zajedničkom budućnošću“, komentariše Mitić.

Predsednik Si je tada, u novembru 2024. godine, pre dolaska u Brazil, otvorio u Čankaju u Peruu kinesku megaluku, sa ciljem poboljšanja konektivnosti između Kine i Južne Amerike, te dubljeg infrastrukturnog ulaska Kine unutar Južne Amerike. Slično je i sada Kina izrazila želju za investicijama u brazilske luke.

„Ovakav razvoj događaja izaziva bojazan Vašingtona, koji je nedavno izvršio pritisak na Panamu da odustane od članstva u inicijativi Pojas i put, a predsednik Donald Tramp je intenzivirao retoriku o preuzimanju Panamskog kanala, što bi trebalo posmatrati u sklopu američko-kineskog rivalstva. Ne treba zaboraviti da su Kina i Brazil imali zajednički predlog za rešavanje sukoba u Ukrajini, za koji su dobili podršku velikog broja zemalja Globalnog juga. Brazil i Kina su i u Moskvi na Danu pobede, a i na sastanku u Pekingu, ponovili svoju privrženost BRICS-u, saradnji zasnovanoj na Povelji UN, multipolarizaciji, dedolarizacijji i protivljenju protekcionizmu. Intenziviranje saradnje će biti nastavljeno i na samitu BRICS-a u julu u Riju“, zaključuje stručnjak za odnose Kine i ostatka sveta ekskluzivno za naš portal.

I dok Vašington tradicionalno tretira Latinsku Ameriku kao svoje “dvorište”, izgleda da je Kina ušla na zadnja vrata – sa osmehom, kreditom i infrastrukturnim planom pod miškom. Kineski model “partnerstva bez preduslova” izgleda sve primamljivije državama koje traže alternativu između zavisnosti od SAD i ekonomske izolacije.

Za Peking Latinska Amerika nije samo nova destinacija za izvoz i investicije, već i geopolitička tabla na kojoj se piše novi poredak sveta. A za Brazil – to je šansa da se redefiniše ulogom mosta između Istoka i Zapada, severne i južne hemisfere.