„Kletva 35“ hara Kinom

Ako ste mislili da je ejdžizam ili diskriminacija prema „prestarim“ osobama na poslu (zapošljavanje osoba posle određenog broja godina, ili otpuštanje najpre osoba starijih od određenog broja godina) strašan kada osoba ima 45, 55 ili 60 godina i može još mnogo toga da pruži – dobrodošli ste u Kinu, u kojoj se odomaćila, blago rečeno, užasna praksa da se „starim zaposlenikom“ smatra osoba od 35 godina! Dakle, sve preko toga su „matorci“, koji više nisu u „punoj snazi“, slabije se primaju na posao i lakše otpuštaju.

Da podsetimo, ljudi od 35 godina su milenijalci, koji su maltene tek pre koju godinu i sami ušli na tržište rada i tek sada stekli kakvo-takvo iskustvo.

Ovaj fenomen se naziva „kletva tridesetpete (godine života)“. Ovo široko rasprostranjeno uverenje odražava ideju da su poslodavci manje skloni da zapošljavaju radnike starije od 35 godina, dajući prednost mlađim pojedincima koji se smatraju „jeftinijima za održavanje“.

Posledica svega toga je nesrećni rezultat za zaposlene koji je u biti “mač sa dve oštrice”, koji ozbiljno utiče na izglede za karijeru, ostavljajući one u srednjim tridesetim godinama sa hipotekom stana za otplatu ili željom da osnuju porodicu – u stanju očaja.

Sve ovo dolazi u vreme kada je Kina pred neverovatno velikim izazovima – država koja je imala „komotnih“ 10 odsto privrednog rasta skoro ceo 21. vek do pandemije, doživela je velike probleme zbog ove pošasti, ali i zbog neverovatno strogog odgovora države. Sada su nove nedaće prisutne, zbog Bajdenovih (Joe Biden) sankcija na čipove i Trampovih (Donald Trump) raznovrsnih carina kojima on „gađa“ i prijatelje i neprijatelje.

Sve ovo je dovoljno složeno, uz prenapregnuti sektor nekretnina, tako da je oporavak još daleko, i najmanje mu je potrebna prepreka u vidu unutrašnjeg „neprijatelja“, kako bi se to reklo partijskim rečnikom. Kina takođe kuburi i sa natalitetom, i to je nacija koja veoma brzo stari, te je sada „politika jednog deteta“ sasvim preokrenuta u pomoć onima koji bi da imaju više dece. Situacija nije strašna kao u Južnoj Koreji ili Japanu, ali je daleko od idealne kakva je bila pre samo 15 godina.

Sve ovo je dovelo do rasprostranjenih diskusija o „prokletstvu trideset pete“ na onlajn platformama. Poreklo ovog fenomena ostaje nejasno, a teško je utvrditi njegovu istinitost. Da li su ljudi do 35 godina stvarno srčaniji, borbeniji, lakši za oblikovanje, i „jeftiniji“ za priuštiti firmi? Zar ljudi stariji od 35 godina ne donose više iskustva firmi, pa time i više profita? Japanci su zasigurno promoteri ove druge vizije, ali u Kini se dešava nešto čudno.

Li Ćijang, kineski premijer, pohvalio je donošenje zakona protiv diskriminacije onih koji imaju hepatitis C ili HIV, žena (kazne od 50.000 juana, ili 6.700 evra), pa čak i transrodnih osoba (2020. je zbog toga kažnjena prva kompanija u Pekingu). Ali izgleda da se zakonodavci nisu mogli dosetiti da neko neće hteti da zaposli stariju osobu. „Stariju“ – onu koja ima 36 godina, recimo. Članovima parlamenta je i to prikazano, da bi većina odreagovala da je „sa 35 godina čovek na vrhuncu!“

Posebno je teško ženama. Čak iako se u Kini forsira univerzitetsko obrazovanje i rad žena, očekuje se da se one posle određenih godina posvete deci i porodici – te žene preko 35 sa jednim detetom ili dvoje dece – imaju malo šansi za posao.

A sve je počelo tokom devedesetih kada su Dengove reforme imale za cilj da zaposle mlade ljude, i da se maoistički kadrovi lagano pošalju u penziju. No, neki su to shvatili previše doslovno.

The Economist kaže da je „tokom 2007. u gradu Čengduu 70 odsto poslova bilo rezervisana za one ispod 35, a u Šangaju čak 80 odsto – ukupno 300.000 analiziranih radnih mesta.“ Danas je još gore: agencija za zapošljavanje Džaopin je analizirala oglase iz 2023. i ustvrdila da je 85 odsto njih bilo tako da isključuje osobe starije od 35 godina.

Pa zašto, pita se svako? Možda je reč o izrabljivanju radnika, koje je lakše kod mladih koji su manje umorni. Pitali smo psihologa i psihoterapeuta Danijelu Skulić šta misli o ovome.

„Mladi ljudi se teže umore, naivniji su, veruju u sebe, i možete ih manje platiti. Ako uzmemo da se u mnogim sektorima kineske privrede, naročito u IT industriji, radi po zloglasnom principu „996“ (od 9 ujutro do 9 uveče, 6 dana u nedelji), jasno vam je da će posle 10+ godina telo već biti umorno. Tehnologije su brže, i mladi ljudi ih lakše prihvataju. Ali, izbacivanje onih sa iskustvom van kompanija neće doneti napredak – u Japanu je upravo suprotan princip doveo do svih progresa države.“

Ovaj nesrećni fenomen „prokletstva tridesetpete“, u kombinaciji sa širim ekonomskim izazovima sa kojima se Kina suočava, skrenuo je pažnju na potencijalnu korelaciju sa Kuznjecovom zamkom ili obrnutim U.

Teorija sugeriše da zemlje koje prolaze kroz brz ekonomski razvoj mogu doživeti stagnaciju ili fazu regresije, gde nejednakost prihoda i društvena pitanja ometaju dalji napredak. U slučaju kineske ekonomije, ovo prokletstvo pogoršava tu zamku, stvarajući dodatne prepreke ekonomskom rastu i društvenom blagostanju, piše China Factor.

Profesorka Fakulteta političkih nauka Dragana Mitrović, specijalistkinja za Kinu, komentariše za Biznis.rs:

„Takozvana ‘kletva 35. godine’ postala je realnost u Kini sa jačanjem privatnog sektora i naročito sa razvojem IT industrije. Naime, privatni poslodavci počeli su da se rukovode idejom da je bolje uposliti mlađe ljude jer su jeftiniji na tržištu rada, spremniji da rade prekovremeno, produktivniji su, imaju svežije ideje, i uopšte isplativiji su za firmu od onih (nešto) starijih. Ispitivanja su, pak, pokazala da su u pitanju predrasude i neodrživi stereotipi, jer iskustva firmi govore drugačije: vrhunac karijere, najčešće i kreativnosti dolazi posle ovog uzrasta, a ključni faktor je upravo iskustvo, ali i obrazovanje i neprekidno usavršavanje.“

Prema njenim rečima, dugo ostajanje na poslu, pak, ne mora značiti, i najčešće ne donosi bolju produktivnost, a može dovesti do oboljevanja zaposlenih i dodatne troškove za poslodavca.

„Posebno ugrožena kategorija na tržištu rada su žene koje pokušavaju da se zaposle u pomenutim godinama, a najčešće posle povratka sa porodiljskog odsustva.  Sa starenjem stanovništva u Kini i smanjenjem ponude radne snage, ova tema je postala izuzetno važna, pa su se i najviši državni organ nadležni za ekonomiju bavili njome ističući štetnost ovakvih stereotipa i neophodnost da se diskriminatorna praksa prekine“, komentariše Dragana Mitrović.

Zasad nema zakonskih prepreka ejdžizmu – ali će se one možda uskoro pojaviti kada iz Partija kodifikuje. U međuvremenu, utešna vesti iz Kine je – da su u novinama i na portalima počeli da se objavljuju članci koji žigošu ejdžizam.

Državni sindikat je izneo predlog da se čak i subvencionira zaposlenje sredovečnih radnika. Već su se pojavili izmenjeni oglasi za posao: sada kandidat ne treba da bude „do 35 godina starosti“, već „do 40 godina starosti“. Uskoro ćemo opet u debatu, i raspravljaćemo o „kletvi četrdesete“, kaže The Economist.