Koja su zanimanja i koje evropske države najviše ugrožene veštačkom inteligencijom?

Kompanija za upravljanje rizicima Coface i Opservatorij ugroženih i novih radnih mesta (OEM) sproveli su veliko istraživanje kako bi utvrdili koje bi poslove u skoroj budućnosti veštačka inteligencija mogla u potpunosti da preuzme.

Analizom više od 900 zanimanja došli su do očekivanih rezultata: trenutno su najsigurniji poslovi koji uključuju fizički rad, interakciju sa materijalnim svetom i prisustvo na radnom mestu. Modeli veštačke inteligencije, ističu, još uvek ne uspevaju da se kreću prostorom na zadovoljavajući način, što otpornim na automatizaciju čini poslove u ugostiteljstvu i građevini. Na drugoj strani spektra nalaze se zanimanja vezana za obradu informacija i podataka, pišu Financije.hr.

Reč je, na primer, o IT stručnjacima, finansijskim analitičarima i pravnicima, jer će u narednih pet godina AI moći samostalno da planira, upravlja datotekama i obavlja zahtevne zadatke bez ljudske kontrole.

Istraživanjem se pokušalo utvrditi i koliki je rizik od preuzimanja kancelarijskih poslova od strane AI-ja u evropskim zemljama i regionima. Na vrhu liste su Danska, Švedska, Velika Britanija, Holandija i Švajcarska – države čije se ekonomije u velikoj meri zasnivaju na finansijama, znanju i IT sektoru.

Umerenu izloženost imaju Francuska, Nemačka, Poljska, Austrija, Slovačka i druge zemlje Centralne Evrope koje imaju veliki broj poslova vezanih za industriju i proizvodnju, ali i inženjere ili pravno osoblje. Najbolja situacija po tom pitanju je na jugu Evrope, gde spada i Srbija, kao i Hrvatska, Španija i Grčka, čije se privrede zasnivaju na turizmu i poljoprivredi.

Među zaključcima analize, predstavljenim na online konferenciji za novinare, navedena je i opasnost od naglog pada prihoda od poreza na dohodak, jer veštačka inteligencija preti poslovima iz najviših platnih razreda.