Konfuzija u razumevanju stanja američke ekonomije

Pre deset dana tržišta su bila u panici zbog američke ekonomije, u strahu da je recesija koju su SAD izbegavale tri godine ipak počela. Čini se da je to bila preterana reakcija, pojačana nekim nepovezanim finansijskim manevrima, na jedan izveštaj o tržištu rada.

Ceo ovaj događaj ilustruje nepouzdanost fokusiranja na jedan podatak kada se procenjuje stanje široke i složene ekonomije Amerike. Izolovano posmatran, neočekivano oštar porast nezaposlenosti pre dve nedelje bio je veliki znak upozorenja, ali tržište rada nije se jednostavno pojavilo niotkuda, ocenjuje CNN.

Istina je da je američka ekonomija u prilično dobrom stanju i da ozbiljni ekonomisti ne govore o neposrednoj recesiji. Takođe je istina da se ljudi osećaju pod pritiskom, da je stanovanje postalo neisplativo za milione Amerikanaca i da cene ne padaju, čak i dok se inflacija hladi.

Uoči izbora, političari će pokušati da iskoriste bilo koji ekonomski aspekt koji prikazuje njihov program u najpovoljnijem svetlu. Jedan od načina da to učine jeste da se fokusiraju na određenu temu, cene u supermarketima, na primer, i tako izbegnu bilo kakve kontradikcije ili upozorenja koja bi zamutila poruku.

Priča o američkom potrošaču veoma je aktuelna. Uprkos pandemiji, krizama, klimatskim nepogodama i ratovima u svetu, potrošnja je dala ključan doprinos izbegavanju recesije u SAD, posebno tokom kritičnog perioda zaključavanja. Čak i nakon što su čekovi za stimulaciju nestali, a povećanje kamatnih stopa učinilo zaduživanje skupljim, Amerikanci su nastavili da troše.

Od juna do jula, potrošnja u maloprodaji u SAD porasla je za jedan procenat, prema podacima objavljenim u četvrtak. Ekonomisti su očekivali rast od 0,3 odsto. Korporativni rezultati pokazuju da potrošači nisu iscrpljeni, ali se sve više fokusiraju na pronalaženje povoljnih ponuda.

Luksuzni brendovi su pod pritiskom, dok Walmart i Costco cvetaju. Slaba prodaja u Home Depotu takođe sugeriše da vlasnici kuća odlažu velike projekte, odražavajući određenu neizvesnost u vezi sa ličnim finansijama.

Još jedan relativno svetao trenutak za demokrate na kome mogu graditi svoju predizbornu kampanju jeste tržište rada. Čak i uz nedavna pucanja, stanje zaposlenosti je mnogo bolje sada nego kada je predsednik Džo Bajden (Joe Biden) preuzeo dužnost. Nezaposlenost je skočila 2020. godine i još je bila visoka, na 6,3 odsto, u januaru 2021. Veći deo njegovog mandata bila je ispod četiri odsto, što je najniže u pola veka. Sada – na 4,3 procenta.

Istovremeno, tržište nekretnina je trenutno loše, naročito za one koji iznajmljuju kuće i stanove. Troškovi stanovanja su glavni pokretač inflacije kroz koju SAD prolaze u poslednje tri godine. Srednja cena za domove koji su već ranije bili u vlasništvu bila je 427.000 dolara, što je najviše ikada i više od 20 odsto veća od pre tri godine, prema podacima Nacionalne asocijacije agenata za nekretnine. Razlozi su složeni, i nije krivica bilo koje političke stranke, iako to nikada nije sprečilo nijednu stranu da pokuša da okrivi drugu.

Ponuda stanova je već bila oskudna kada je pandemija počela, što je izazvalo porast potražnje i, prirodno, više cene. Zatim je kampanja Federalnih rezervi za borbu protiv inflacije kroz povećanje kamatnih stopa pomogla u podizanju hipotekarnih stopa, sa manje od 3 odsto u 2020. na maksimalnih 7,2 odsto ove godine.

Hipotekarne stope sada padaju, prosečno su bile 6,5 odsto u protekloj nedelji, i ponuda raste, što bi trebalo da ublaži cene. Takođe, sa velikim promenama koje dolaze u vezi sa načinom na koji se obrađuju provizije za agente za nekretnine, kupci će imati malo više uticaja na to koliko plaćaju svom agentu. Loša vest je da neće postati lakše preko noći. U junu, ekonomisti Bank of America upozorili su da se američko tržište nekretnina „zaglavilo“ i da možda neće izaći iz tog stanja pre 2026. godine.

Iako se čini da je borba protiv inflacije pri kraju, ona još nije završena. Pre dve godine, kada se ekonomija vraćala iz usporavanja zbog pandemije, cene su rasle po stopi od devet odsto, što je bio osetan udarac na potrošače. Cene sada ne rastu tako brzo kao pre, ali nisu pale. Od početka pandemije, cene namirnica porasle su za oko 20 procenata.

Predsednički kandidati, bivši predsednik Donald Tramp (Donald Trump) i aktuelna potpredsednica Kamala Haris (Kamala Harris) pokušavaju da ono pozitivno u ekonomiji SAD pripišu sebi, istovremeno svaljujući krivicu na suparničku stranu za ono što je negativno, kao i obično u kampanjama za izbore.