Led na Antarktiku se topi brže od predviđanja

Antarktik izgleda prolazi kroz niz međusobno pojačavajućih naglih promena, sa potencijalno katastrofalnim posledicama za ceo svet, upozoravaju istraživači u studiji objavljenoj u časopisu Nature.

Naučnici, uglavnom bazirani u Australiji, ističu nove dokaze o brzim promenama u antarktičkom okruženju – povlačenje morskog leda, usporavanje okeanskih struja, topljenje ledenih kapa i pretnje po opstanak određenih vrsta, poput carskih pingvina.

„Antarktik pokazuje zabrinjavajuće znake promena u pogledu leda, okeana i eko-sistema. Neke od ovih naglih promena biće teško zaustaviti i imaće posledice za generacije koje dolaze“, rekla je za Nerili Abram (Nerilie Abram), istraživačica na Australijskom nacionalnom univerzitetu i glavna autorka studije, prenosi agencija Beta.

Naučnici godinama upozoravaju na rizike koje predstavljaju klimatske promene izazvane ljudskim delovanjem za Antarktik i potencijalno katastrofalne posledice za budućnost, poput porasta nivoa mora izazvanog topljenjem leda.

Ali studija takođe pokazuje kako su te promene međusobno povezane i mogu, zauzvrat, pogoršati klimatske promene, naglašava Nerili Abram.

Povlačenje morskog leda, na primer, smanjuje njegovu sposobnost da reflektuje sunčevu energiju (albedo efekat), čime se pogoršava globalno zagrevanje.

Britanski institut za polarna istraživanja (BAS) je takođe pokazao, u studiji objavljenoj u junu, da kolonije carskih pingvina nestaju brže nego što se očekivalo, zbog povlačenja tog ledenog pokrivača.

Usporavanje antarktičke okeanske struje i topljenje ledenih pokrivača takođe se međusobno pojačavaju, začarani krug koji naučnici nazivaju povratnom petljom.

Ti fenomeni podstiču globalno zagrevanje i dugoročni porast nivoa mora.

Zapadnoantarktički ledeni pokrivač je već identifikovan kao onaj koji je u opasnosti od nepovratnog prevrtanja zbog porasta temperature.

Za razliku od morskog leda, njegovo topljenje podiže nivo okeana, fenomen koji će verovatno trajati vekovima i opstaće čak i ako se klima stabilizuje.

To područje Antarktika sadrži dovoljno zamrznute vode da podigne nivo okeana planete za oko šest metara. Polovina ove mase, ekvivalentna približno tri metra, bila bi u opasnosti od nepovratnog kolapsa u bliskoj budućnosti.

Autori studije veruju da je jedini siguran način da se smanji rizik od naglih promena u antarktičkom okruženju brzo i duboko smanjenje emisije CO₂ tokom ove decenije i ograničavanje zagrevanja na nivo koji je postavljen Pariskim sporazumom o klimatskim promenama.