Ličnost godine u svetu finansija Džerom Pauel

Đorđe Đukić, redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, rođen je 1952. godine u Aleksandrovcu. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Čačku. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu 1975. godine kao student generacije, a magistrirao 1979. godine na istom fakultetu, dok je doktorat odbranio 1984. godine na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu.

Svoju profesionalnu karijeru započeo je 1976. godine u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu. Od 2006. godine predaje Bankarski menadžment na master studijama i Monetarnu teoriju i politiku na doktorskim studijama na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Usavršavao se u Velikoj Britaniji i SAD.

Dobitnik je Fulbright stipendije za postdoktorske studije na Stanford Univerzitetu 1988. godine, kao i Fulbright stipendije za istraživanja u SAD 2002. godine. Obavljao je funkciju sekretara Naučnog društva Saveza ekonomista SFRJ (od 1992. godine), člana Ekonomskog saveta Savezne vlade (1992. i 1993.), i člana Saveta Narodne banke Jugoslavije (1993-1998). Takođe, bio je član Komisije za hartije od vrednosti (1994–2000). Učestvovao je u realizaciji dva međunarodna istraživačka projekta za potrebe Svetske banke i Evropske unije.

Pitali smo Đorđa Đukića, šta je po njegovom mišljenju obeležilo 2024. godinu?

Događaj godine

– Ubedljiva pobeda Trampa na predsedničkim izborima u SAD. Njegov najavljeni ekonomski program sa ključnim merama donosi veliki stepen neizvesnosti, jer je teško predvideti koje od tih mera će biti sprovedene u praksi. Ovo tim pre jer za neke od njih, poput produženja važenja smanjenih poreskih stopa uvedenih 2017. godine, smanjenja poreske stope na korporativni profit sa 21 na 15 odsto, izuzimanja različitih vrsta dohodaka iz osnovice kod poreza na dohodak, Tramp mora obezbediti većinu u Kongresu. U sferi uvođenja novih carina, što je u njegovoj (izvršnoj) nadležnosti, to su: carinska stopa od 60 odsto na uvoz iz Kine; 10-20 odsto na uvoz proizvoda sa bilo kog drugog mesta; 200 odsto na uvoz automobila iz Meksika. Ovde treba navesti i najavljenu deregulaciju na planu projekata iz oblasti energetike koja uključuje lakše dobijanje dozvola za istraživanje izvorišta nafte i tečnog gasa i njihovu eksploataciju, pojednostavljenje regulative koja se odnosi na industriju kriptovaluta, kao i istupanje SAD iz Pariskih sporazuma o klimi.

Stepen neizvesnosti je utoliko veći ako se navedenim merama doda i Trampovo predizborno obećanje o najmasovnijem proterivanju u istoriji SAD imigranata koji borave bez dokumentacije, uz njegovu tvrdnju da će to smanjiti pritisak na stanarine i uticati na povećanje nadnice za američke državljane.

Ličnost godine

– U svetu finansija to je Džerom Pauel (Jerome Powell), predsednik Sistema federalnih rezervi SAD (Feda) kao najmoćnije centralne banke u svetu. Monetarnom politikom vođenom tokom 2024. godine Fed je, za razliku od drugih centralnih banaka, uspešno doprineo ostvarenju dva cilja utvrđena zakonom o Fedu kao „dvojni mandat“ – maksimalne zaposlenosti i stabilnosti cena. Rast BDP-a u 2024. se procenjuje na 2,7 odsto, dok procenjena godišnja stopa inflacije iznosi isto toliko (2,7 odsto). Dakle, inflacija je smanjena bez recesije i naglog povećanja stope nezaposlenosti u američkoj privredi. Ovo nakon odluka Feda da podigne ključne kamatne stope na najviši nivo u prethodne dve godine (5,25-5,50 odsto iz jula 2023.), a zatim ih snizi do kraja 2024. na nivo 4,25-4,50 odsto.

Dakle, uprkos zadržavanju ključne kamatne stope na visokom nivou nezaposlenost je neznatno povećana, ali se stopa nezaposlenosti (4,2 odsto) zadržala blizu istorijski najnižih vrednosti. Time je stvoren ambijent da se Fed još više približi ciljanoj stopi inflacije od dva odsto u četvrtom kvartalu 2025, uz zadržavanje solidnog rasta BDP-a u nekoliko narednih godina, po srednjoj projektovanoj stopi rasta od dva odsto. Kruna uspešnog vođenja monetarne politike Feda tokom drugog mandata Pauela kao predsednika Odbora guvernera Feda je povećanje kompozitnog berzanskog indeksa 500 najvećih američkih kompanija kojima se trguje na berzama – S&P 500, čak za 24 odsto u 2024. Za njega kao bivšeg investicionog bankara Wall Street je žila kucavica američkog i svetskog finansijskog sistema i uvek mora biti pod njegovim budnim okom.

Pauel je rezolutno odgovorio sa „ne“ ukoliko bi Tramp tražio od njega da se povuče sa pozicije predsednika Odbora guvernera Feda pre isteka drugog mandatnog perioda, maja 2026. godine, jer to „nije dozvoljeno po zakonu“. Istakao je da je Fed oblikovan da bude nezavisan, a ne da bude deo federalne izvršne vlasti. Tramp ga je imenovao u novembru 2017. godine, a nakon isteka prvog mandatnog perioda Bajden ga je u maju 2022. ponovo imenovao na istu poziciju.

Najbolji poslovni potez godine

– Vodeće svetske kompanije usredsređene su na iznalaženje operativnih rešenja za široku primenu veštačke inteligencije. Cene akcija sedam vodećih tehnoloških kompanija koje dominiraju na tržištu, takozvanih Veličanstvenih sedam – Apple, Nvidia, Microsoft, Amazon, Alphabet, Meta, i Tesla, porasle su u proseku za 65 procenata u 2024. Ovo nakon što su povećane za prosečnih 75 odsto u 2023. Tržišna kapitalizacija tih sedam kompanija čini krajem 2024. više od jedne trećine kapitalizacije 500 vodećih američkih kompanija koje su uključene u indeks S&P 500. Nvidia je u grupi Veličanstvenih sedam lider u prošloj godini, pošto je kao dominantni snabdevač čipova za veštaku inteligenciju zabeležila na kraju 2024. povećanje tržišne kapitalizacije za rekordnih 180 odsto.

Promašaj godine

– Eklatantan primer je bankrot švedskog proizvođača baterija za električne automobile, startap kompanije Northvolt, sa dugom od 5,8 milijardi američkih dolara. Ta kompanija je najviše obećavala u sektoru proizvodnje takvih baterija u Evropi. Mobilisala je više od 15 miljardi dolara od glavnih akcionara kao što su Volkswagen, Goldman Sachs i BMW, a osim toga obezbedila je 50 milijardi dolara kroz porudžbine od vodećih evropskih proizvođača automobila i kamiona, poput kompanija Porsche i Scania. Ključni zajmodavac je Evropska investiciona banka.

Bankrot kompanije Northvolt je rezultat više faktora: odlaganje proizvodnje, neispunjeni ciljevi iz planova proizvodnje, operativna neefikasnost, otkazivanje ugovora o kupovini od strane kritičnih kupaca, suočavanje sa oštrom konkurencijom proizvođača iz Kine koji kontrolišu 85 odsto svetske proizvodnje ćelija za baterija za električne automobile i koje je teško dostići u pogledu troškova i efikasnosti.

Očekivanja u 2025. godini

– U poslovnim krugovima od SAD pa do Azije velika zabrinutost vlada najviše zbog potpune nepredvidivosti koje od najavljenih mera će Trampova administracija primeniti u 2025. Prema anketi Oxford Economics iz decembra 2024. godine, 65 odsto od ukupno 156 kompanija obuhvaćenih anketom izbijanju globalnog trgovinskog rata pripisuje veoma značajan rizik za svetsku privredu u periodu 2025-2026. Ovo u poređenju sa 38 odsto koji navode sukob Rusije i NATO i 14 odsto konflikt Kine i Tajvana.

Veoma je verovatno da će američki Fed obazrivije pristupiti daljem smanjenju ključne kamatne stope tokom 2025. godine zbog nastavka borbe sa prenetom inflacijom iz 2024, ali i mogućih srednjoročnih i dugoročnih efekata mera koje će faktički preduzeti Trampova administracija tokom 2025. Može se ispostaviti da i poslednje prognoze da bi Fed tokom ove godine mogao da smanji ključnu kamatnu stopu samo dva puta, za po 25 baznih poena, budu suviše optimistične. Čak ne treba isključiti  ni mogućnost da pribegne povećanju ključne kamate, kako se već pominje u uskim krugovima investicionih bankara na Wall Streetu.

Izvesno je da će Tramp koristiti američki dolar kao glavno oružje strateškog rata. Nastavak jačanja dolara otežaće prezaduženim zemljama uredno servisiranje spoljnog duga i pojačati inflatorne pritiske u zemljama koje uvoze sirovine čije cene su uglavnom izražene u dolarima. Tokom 2024. je dolar – meren prema korpi šest stranih valuta, ojačao za 6,50 odsto. Procenjuje se da na kraju 2023. polovina ukupnog iznosa emitovanih dolara cirkuliše izvan SAD. Zbog nastavka rata između Rusije i Ukrajine Evropa će tokom 2025. plaćati najveću cenu. Uprkos najavljenom nastavku ekspanzivne monetarne politike Evropske centralne banke kroz dalje smanjenje ključne kamatne stope radi podsticanja privredne aktivnosti, perspektive za privredu evrozonu su sumorne. Procenjuje se da je rast realnog BDP-a za 2024. u odnosu na 2023. iznosio svega 0,7 odsto, dok bi prema poslednjoj projekciji ECB-a u 2025. iznosio 1,1 odsto. Pritom, najmoćnija privreda – Nemačka će, prema optimističnim prognozama Bundesbanke i banke Goldman Sachs, beležiti anemičan rast od svega 0,2-0,3 odsto, a prema prognozama Kiel Instituta nulti rast, odnosno stagnaciju. Inače, sektor industrije u tri najmoćnije ekonomije evrozone – Nemačkoj, Francuskoj i Italiji, već je u recesiji.