Merc u Beloj kući usred rata i carinskog sukoba

Bolja prva poseta nemačkog kancelara Fridriha Merca (Friedrich Merz) Sjedinjenim Američkim Državama nije se mogla ni zamisliti. Za poklon, uobičajen u diplomatskoj praksi, Merc je u junu prošle godine predsedniku Donaldu Trampu (Donald Trump) doneo kopiju krštenice njegovog dede Fridriha (Friedrich) Trampa, koji je rođen u Kalštatu u Pfalcu, pre nego što je emigrirao u SAD. Doneo mu je i palicu za golf, prenosi DPA.

Tramp se svom novom partneru iz Nemačke tada zahvalio nizom laskavih reči, nazivajući ga „cenjenim“ i „dobrim čovekom“. „Imaćemo sjajne odnose sa vašom zemljom“, rekao je tada.

Kontroverzne teme, poput kritika američkog potpredsednika Džej Di Vensa (JD Vance) na stanje demokratije i slobode mišljenja u Nemačkoj, nisu bile na dnevnom redu.

Kada se Merc u utorak pre podne, devet meseci kasnije, vrati u Ovalnu kancelariju Bele kuće, može da bude znatno teže. Za to postoji nekoliko razloga.

SAD su od subote u ratu sa Iranom, a napade, koje je Vašington započeo zajedno sa Izraelom, Merc i drugi evropski lideri su dočekali sa određenom rezervom.

Iako je kancelar u svom saopštenju u nedelju izbegao kritiku na račun SAD i Izraela, jasno je upozorio da rat „nije bez rizika“. Nije poznato, objasnio je, do kakve eskalacije u regionu mogu dovesti oštri iranski kontraudari. Takođe, nije jasno ni da li napadi mogu da dovedu do političkih promena u Iranu.

Dan ranije, Merc je u zajedničkoj izjavi sa britanskim premijerom Kir Starmerom (Keir Starmer) i francuskim predsednikom Emanuelom Makronom (Emmanuel Macron) izbegao da podrži napade.

To nije naišlo na dobar prijem u Trampovom taboru.

Republikanski senator Lindzi Grejem (Lindsey Graham), blizak Trampov saradnik, izrazio je svoje nezadovoljstvo na mreži X.

„Vi ste jadno omekšali i izgubili volju da se borite protiv zla, sve dok ono nije pred vašim vratima“, napisao je, aludirajući na rat u Ukrajini, u kojem su Evropljani angažovani isporukama naoružanja i finansijskom podrškom.

Pre samo dve nedelje, Grejem je na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji uzdizao kancelara zbog njegovog stava u vezi sa iranskim konfliktom.

Grejemova pohvala odnosila se na Mercovu izjavu iz januara, tokom kancelarovog putovanja u Indiju, kada je odgovarao na pitanje o masovnim protestima u Iranu.

„Ako režim može da ostane na vlasti samo uz pomoć sile, onda je on faktički na kraju. Pretpostavljam da upravo sada gledamo poslednje dane i nedelje ovog režima.“

Još nekoliko meseci ranije, Merc je izazvao pažnju svojom vrlo odlučnom podrškom izraelskim napadima na iranska nuklearna postrojenja.

„To je prljav posao koji Izrael obavlja za sve nas“, rekao je tada za televiziju ZDF.

Mercovi komentari o novom, znatno opsežnijem talasu napada, na početku su zvučali drugačije.

Međutim, u nedelju uveče usledila je zajednička izjava Nemačke, Velike Britanije i Francuske, koja može da znači određeno učešće u borbama. Tri zemlje zadržavaju pravo na „vojne odbrambene mere“.

Grejem je odmah reagovao i odluku nazvao preokretom. Izjavio je da je veoma zadovoljan što će se tri zemlje „sada uključiti u borbu da potope glavni brod terorizma“.

Šta god ovaj korak Evropljana značio, jasno je da su američki predsednik i izraelski premijer planirali napad na Iran bez svojih saveznika. To je još jedan znak koliko su se obe strane udaljile.

Merc je „jaz“ u transatlantskim odnosima opisao prilično otvoreno na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji – iako je istovremeno pozivao na novi početak.

Pored Irana, kancelar ima još dve konkretne teme s potencijalom za neslaganje, a koje će sigurno pokrenuti u Vašingtonu.

Carinski spor između SAD i EU ponovo je eskalirao, pošto je Vrhovni sud SAD zabranio Trampu da, pozivajući se na zakon o vanrednim situacijama, uvodi carine na uvoz robe iz mnogih zemalja.

Nakon toga, američki predsednik je najavio da će sada koristiti druge načine da i dalje primenjuje tarife.

Druga tema je rat u Ukrajini. Pregovori Kijeva i Moskve, uz posredovanje SAD, ne napreduju. Evropski saveznici SAD su deo procesa, ali ne igraju ključnu ulogu.

Kada se Merc pre devet meseci vratio iz Vašingtona, bio je pun optimizma.

„Što se tiče Amerike, ostajem nepopravljivi optimista“, rekao je tada pre polaska. Malo je verovatno da će kancelar u utorak popodne imati sličan osećaj.