Meta povećava kapitalna ulaganja u pokušaju da razvije „superinteligenciju“

Kompanija Meta, vlasnik Instagrama, povećala je planove za kapitalna ulaganja (capex) u ovoj godini za 73 odsto, u nastojanju da razvije takozvanu „superinteligenciju“, odnosno da ponudi duboko personalizovanu veštačku inteligenciju svojoj ogromnoj bazi korisnika društvenih mreža.

Akcionari su podržali ambiciozni investicioni plan izvršnog direktora Marka Zakerberga (Mark Zuckerberg), što je dovelo do rasta akcija Mete od 10 odsto u produženom trgovanju, nakon što je kompanija objavila rast prihoda od oglašavanja – svog glavnog izvora prihoda – od 24 odsto u kvartalu koji se završio 31. decembra, objavio je Reuters.

Meta je takođe prognozirala prihode u prvom kvartalu iznad očekivanja Volstrita.

„Ovo će biti velika godina za isporuku lične superinteligencije, ubrzavanje naše poslovne infrastrukture za budućnost i oblikovanje načina na koji će naša kompanija funkcionisati ubuduće“, rekao je Mark Zakerberg tokom konferencijskog poziva sa analitičarima.

Kompanija je saopštila da očekuje da će kapitalna potrošnja u 2026. godini iznositi između 115 i 135 milijardi dolara.

To je u velikoj meri posledica infrastrukturnih troškova, uključujući plaćanja trećim pružaocima cloud usluga – poput Alphabetovog Googlea – veće amortizacije imovine AI data-centara i viših operativnih infrastrukturnih troškova.

To je znatno iznad očekivanog budžeta za kapitalna ulaganja od 109,9 milijardi dolara, prema podacima Visible Alpha, kao i u poređenju sa 72,22 milijarde dolara koje je Meta potrošila prošle godine.

Meta, koja je kasno ušla u trku u oblasti veštačke inteligencije, dodatno je pojačala napore sa ciljem postizanja superinteligencije – teorijske prekretnice u kojoj mašine nadmašuju ljude. U tom cilju, kompanija se obavezala da će potrošiti stotine milijardi dolara na izgradnju nekoliko ogromnih AI data-centara i planira još veće finansijske izdatke kako bi zadovoljila naglo rastuće potrebe za računarskom snagom.

Visoke troškove vezane za AI Meta finansira prihodima od oglašavanja, koji su u četvrtom kvartalu porasli na 58,14 milijardi dolara, sa 46,78 milijardi dolara godinu dana ranije.

Kapitalna ulaganja porasla su za 49 odsto, što je nadmašilo rast ukupnih prihoda u četvrtom kvartalu od 24 odsto i dovelo do pada operativne marže za sedam procentnih poena.

Tokom protekle godine Meta je uvela oglase na WhatsApp-u i Threadsu, čime je ušla u direktnu konkurenciju sa platformama poput X-a Ilona Maska (Elon Musk), dok Instagram Reels nastavlja borbu sa TikTokom i YouTube Shortsom na unosnom tržištu kratkih video-formata.

„Meta je primer kompanije čija valuacija zapravo nije preterano zahtevna“, rekao je za Reuters Džon Belton (John Belton), portfolio menadžer u kompaniji Gabelli Funds, koja poseduje akcije Mete. „Povrati su danas ogromni — samo ne dolaze iz generativne AI strane poslovanja. Dolaze iz osnovnog biznisa, koji je dodatno podstaknut AI infrastrukturom.“

Kako bi podržala svoje AI ambicije, koje zahtevaju ogromnu računarsku snagu, Meta je prošle godine potpisala ugovore sa Alphabetom, CoreWeaveom i Nebiusom, signalizirajući hitnu potrebu za proširenjem kapaciteta zbog internih ograničenja.

Kompanija će se suočavati sa ograničenjima kapaciteta tokom većeg dela 2026. godine, rekla je finansijska direktorka Suzan Li (Susan Li) tokom poziva.

Metina oglasna platforma ostala je glavni pokretač rasta, omogućavajući oglašivačima da automatizuju i personalizuju kampanje, dok kompaniji pomaže da finansira ulaganja u ostvarivanje superinteligencije – teorijske faze u kojoj bi mašine mogle nadmašiti ljudske performanse.

Džesi Koen (Jesse Cohen), viši analitičar na Investing.com, rekao je da će dugoročni investitori verovatno posmatrati 2026. godinu kao neophodnu prelaznu fazu, u kojoj Metino oglašivačko poslovanje nastavlja da generiše dovoljno gotovine za finansiranje transformacije ka veštačkoj inteligenciji.