Ministarstvo pravde SAD želi da razdvoji Google i Chrome

Najviši antimonopolski zvaničnici Ministarstva pravde Sjedinjenih Američkih Država odlučili su da zatraže od suda da primora Google (odnosno krovnu kompaniju Alphabet) da proda svoj Chrome pretraživač, što bi predstavljalo istorijski udar na jednu od najvećih svetskih tehnoloških kompanija.

Ministarstvo pravde SAD će tražiti od sudije, koji je u avgustu presudio da je Google nezakonito monopolizovao tržište internet pretrage, da zahteva primenu adekvatnih mera vezanih za veštačku inteligenciju i kompanijin operativni sistem za pametne telefone Android, piše Bloomberg.

Antimonopolski zvaničnici, zajedno sa nekoliko država koje su se pridružile slučaju, takođe planiraju da preporuče u sredu da savezni sudija Amit Mehta nametne uslove za licenciranje podataka.

Ako Mehta prihvati te predloge, oni imaju potencijal da preoblikuju tržište onlajn pretrage i rastuću industriju veštačke inteligencije. Slučaj je podnet pod prvom Trampovom (Donald Trump) administracijom i nastavljen pod predsednikom Džoom Bajdenom (Joe Biden). To je najagresivniji pokušaj da se obuzda ogromna tehnološka kompanija otkako je Vašington bezuspešno pokušao da razbije korporaciju Microsoft pre dve decenije.

Posedovanje najpopularnijeg veb pretraživača na svetu ključno je za Google-ovo poslovanje sa oglasima. Kompanija je u mogućnosti da vidi aktivnosti prijavljenih korisnika i koristi te podatke za efikasnije ciljanje promocija, koje stvaraju najveći deo njenog prihoda.

Google takođe koristi Chrome da usmeri korisnike na svoj vodeći AI proizvod, Gemini, koji ima potencijal da evoluira od četbota do digitalnog asistenta koji prati korisnike širom interneta.

Google-ov potpredsednica za regulatorna pitanja rekla je da Ministarstvo pravde „nastavlja da gura radikalnu agendu koja prevazilazi pravna pitanja u ovom slučaju“. Ona je dodala da bi „vlada mogla da naškodi potrošačima, programerima i američkom tehnološkom rukovodstvu upravo u trenutku kada je to najpotrebnije“.

Akcije Google-a su pale za 1,8 odsto na 172,16 dolara u kasnom trgovanju nakon poslednjeg berzanskog dana. Inače su ove godine porasle za 25 odsto.