MMF: Carine nisu rešenje za deficit

Međunarodni monetarni fond (MMF) saopštio je da su globalni bilansi računa tokom 2024. godine naglo porasli, prekinuvši postepeno smanjenje koje je trajalo još od globalne finansijske krize 2008–2009. godine. U godišnjem Izveštaju o spoljnim sektorima, MMF upozorava da carine nisu rešenje za te probleme.

Izveštaj, koji analizira neravnoteže u 30 najvećih svetskih ekonomija, ističe da trgovinski suficiti ili deficiti sami po sebi nisu nužno loši, ali da mogu postati rizični ako postanu preterani. MMF upozorava da bi dugotrajne unutrašnje neravnoteže, neizvesna fiskalna politika i sve veće trgovinske tenzije mogle narušiti globalno poverenje i izazvati finansijski stres, šteteći i zemljama dužnicima i poveriocima, prenosi Reuters.

U tom kontekstu, MMF posebno kritikuje politiku predsednika SAD Donalda Trampa (Donald Trump), koji je uveo više carine gotovo svim trgovinskim partnerima. Trampova administracija tvrdi da su carine neophodne za povećanje budžetskih prihoda i ispravljanje višegodišnjih trgovinskih deficita.

„Dalja eskalacija trgovinskog rata imala bi ozbiljne makroekonomske posledice“, jer bi više carine smanjile globalnu tražnju na kratki rok i dodatno podigle inflaciju kroz poskupljenje uvoza, upozorio je MMF. Takođe se navodi da bi rastuće geopolitičke tenzije mogle izazvati promene u međunarodnom monetarnom sistemu, što bi dalje ugrozilo finansijsku stabilnost.

Glavni razlog za povećanje globalnih trgovinskih neravnoteža u 2024. leži u širenju viškova i deficita u tri najveće ekonomije sveta. Kada je reč o deficitu, u SAD se deficit povećao za 228 milijardi na oko 1.130 milijardi dolara. Istovremeno, suficit u Kini porastao je za 161 milijardu dolara na ukupno 424 milijarde, dok je u suficit evrozone u prošloj godini porasta za 198 milijardi dolara na 461 milion.

Glavni ekonomista MMF-a, Pjer-Olivije Gurinša, u propratnom blogu poručuje da su preterani trgovinski viškovi i deficiti rezultat unutrašnjih distorzija. Na primer, u zemljama sa deficitima uzrok može biti previše labava fiskalna politika, dok u zemljama sa suficitima često postoji manjak socijalnih mreža koje bi umanjile potrebu za prekomernim štednjama.

Rešenje, prema njemu, leži u unutrašnjim reformama, a ne u carinama, pa bi, prema njegovoj oceni, Kina trebalo da poveća domaću potrošnju, Evropa da više ulaže u infrastrukturu, a SAD da smanje javne deficite i obuzdaju potrošnju. Izveštaj je sastavljen na osnovu podataka pre usvajanja novog velikog zakona o smanjenju poreza i povećanju potrošnje u SAD, za koji je Budžetski biro Kongresa procenio da će u narednih 10 godina povećati američki deficit za dodatnih 3.400 milijardi dolara.

MMF upozorava da je američki javni deficit već prevelik, dok istovremeno juan devalvira zajedno sa dolarom, što bi moglo dodatno povećati kineski trgovinski višak. MMF tvrdi da carine imaju veoma ograničen efekat na globalne trgovinske neravnoteže.

Često podjednako smanjuju i investicije i štednju u zemlji koja ih uvodi, zbog čega se trgovinski bilans suštinski ne menja. Takođe, neizvesnost u vezi sa carinama može narušiti poverenje potrošača i investitora, izazvati veće oscilacije na tržištima i dovesti do jačanja dolara, što opet pogoršava američki deficit.

MMF beleži porast korišćenja kineskog juana u međunarodnoj trgovini i finansijama, kao i rast uloge alternativnog sistema plaćanja i digitalnih privatnih valuta. Istovremeno, primećuje se slabljenje tradicionalne američke uloge kao globalnog finansijskog „bankara i osiguravača“. Slabljenje tražnje za američkim obveznicama dodatno nagoveštava zabrinutost oko fiskalne održivosti SAD.