JAVNI DUG U EVROZONI OKO 100 ODSTO ZBOG KORONA VIRUSA, prognozira MMF

Prema najnovijim prognozama MMF kriza izazvana epidemijom Covid-19 podiže državne dugove u zemljama Evrozone ka vrednosti 100 odsto BDP. Centralne banke i ekonomski analitičari upozoravaju da bi velika opterećenost dugom mogla da uguši izglede za rast niza fiskalno slabijih država članica, ugrožavajući ekonomsku homogenost Evrozone.

Razmere uticaja pandemije na javne finansije, prema izveštaju MMF od srede, u ovom trenutku su veoma neizvesne i zavisiće ne samo od vremenskog trajanja pandemije, već i od toga da li će ekonomski oporavak biti brz ili krizan. Budući da je podrška javnog sektora ekstremno obimna i uključuje kredite i garancije, transparentnost je presudna za upravljanje fiskalnim rizicima, ocenjuje MMF, ističući da će jednom, kada se ekonomije budu oporavile, biti potreban napredak u osiguravanju održivosti duga.

Guverner Banke Grčke, Janis Sturnaras, rekao je da je iskustvo njegove zemlje tokom poslednje krize pokazalo koliko je važno održavati rast u zemlji tokom kriznog perioda, kakav se predviđa u ovoj godini, prenose svetski mediji. Prema njegovim rečima paket fiskalnih mera koje su prošle nedelje predložili ministri finansija Evrozone, nije dovoljan.

„Održavanje razlike između stope rasta i kamatne stope na pozitivnom nivou – to je kritično. Moramo da smanjimo efekat lavine koji smo videli u grčkoj krizi“, rekao je Sturnaras, koji je bio grčki ministar finansija do 2104. godine. Sturnaras je pozvao na zajedničku akciju unutar monetarne unije, ocenivši da nije važno da li će se to nazvati „korona obveznicama“ ili nekako drugačije.

MMF je predvideo da će se bruto javni dug Evrozone povećati za oko 800 milijardi evra tokom ove godine, što bi bilo oko 97,4 odsto BDP. Pored Grčke, najveći teret duga imaće Italija – 155 odsto BDP, a Francuska, Španija i Portugal, imaće dugove veće od 100 odsto BDP.

Direktor odeljenja za fiskalne poslove MMF, Vitor Gaspar, ocenio je da bi razmere duga u Španiji i Italiji trebalo da budu stabilizovane niskim kamatnim stopama. On je naveo da vladine mere u tim zemljama odgovaraju potrebi da podrže nacionalne ekonomije tokom krize, kao i u drugim zemljama sveta.

„Mnogo iznenađenja se desilo u poslednjih nekoliko nedelja, ali izgleda da je Evrozona puno snažnija nego pre. Finansijski i makroekonomski uslovi trebalo bi da budu povoljniji za sposobnost zemalja da finansiraju više nivoe duga, nego ranije“, naveo je Gaspar, prenose strani mediji.

Neki ekonomisti, međutim, zabrinuti su zbog nepredvidivosti uticaja krize u mediteranskim zemljama, jer prevelika opterećenost dugovima ograničava njihovu sposobnost ulaganja u oporavak ekonomije. Profesor Londonske škole ekonomije, Lorenco Kodongo (Lorenzo Codongo), smatra da trenutni krizni udar može biti „simetričan“, ali da „odgovor politike može biti asimetričan zbog različitog fiskalnog stanja u različitim zemljama“.   

Evropska centralna banka saopštila je da će banke u evrozoni na raspolaganju imati više od 20 milijardi evra u okviru finansijskih mera preduzetih protiv korona virusa, što bi trebalo da poveća kreditnu sposobnost banaka. ECB navodi da podržava brze mere koje su preduzeli zvaničnici članica Evrozone u borbi protiv posledica u finansijskom sektoru izazvanih pandemijom korona virusa.

Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) potpisao je pismo upućeno EU, zajedno sa liderima osam zemalja, uključujući Italiju i Španiju, pozivajući na usvajanje zajedničkih dužničkih instrumenata, čemu se protive Nemačka i Holandija. U pismu nije korišćen termin „korona obveznice“, jer taj naziv nije prihvaćen.