MMF, Svetska banka i dolar ostaju stubovi međunarodnog finansijskog sistema

Globalni kreatori ekonomske politike, okupljeni prošle sedmice (21-26 aprila) u Vašingtonu, kolektivno su odahnuli, jer američki centrirani ekonomski poredak, koji traje već 80 godina, ipak nije na ivici kolapsa, uprkos izolacionističkom pristupu američkog predsednika Donalda Trampa (Donald Trump).

Prolećni sastanci Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke bili su dominantno fokusirani na trgovinske razgovore, uz određene smirujuće poruke iz Vašingtona u vezi odnosa sa Kinom. Ipak, među centralnim bankarima i ministrima finansija vladao je oprez, naročito nakon Trampovih napada na međunarodne institucije i na Federalne reserve, prenosi Reuters.

Tokom razgovora, dominirala su dva pitanja, sa li svet još može da računa na američki dolar kao sigurnu globalnu valutu i da li su MMF i Svetska banka, kao stubovi posleratnog ekonomskog sistema, i dalje stabilni?

Razgovori sa desetinama zvaničnika iz celog sveta otkrili su široko rasprostranjeno olakšanje zbog Trampovog odustajanja od pretnji da smeni predsednika Feda Džeroma Pauela (Jerome Powell), kojeg je ranije nazivao „velikim gubitnikom“, i koji je ključan za očuvanje međunarodnog statusa dolara.

Takođe, pozitivno je shvaćena izjava američkog ministra finansija Skota Besenta (Scott Bessent) o reformi MMF-a i Svetske banke prema Trampovim prioritetima, jer to pokazuje da SAD ipak ne planiraju da se povuku iz ovih institucija koje su osnovale 1944. godine na Breton Vuds konferenciji.

„Ova nedelja donela je oprezno olakšanje. Došlo je do zaokreta u stavu američke administracije, ali bojim se da to neće biti poslednji put. Zadržavam svoje rezerve“, rekao je guverner centralne banke Austrije Robert Holcman. „

Većina zvaničnika smatra da bi politizacija Feda, kao i potencijalno slabljenje MMF-a i Svetske banke, bila prevelik udarac za globalni system. Bez kredita ovih institucija, više od 25.000 milijardidolara vrednih međunarodnih obveznica i kredita bilo bi dovedeno u pitanje.

Srž zabrinutosti jeste činjenica da trenutno ne postoji stvarna alternativa SAD u svetu finansija. Iako evro postaje sve popularniji kao druga po veličini rezervna valuta (nakon dolara), zvaničnici smatraju da evro još nije spreman da zameni dolar, ali da može da poveća svoj udeo u svetskim rezervama sa sadašnjih 20 procenata.

Samo Nemačka ima dovoljno visoku kreditnu ocenu i ekonomsku snagu da deluje kao sigurno utočište. Ostale članice evrozone su često opterećene visokim dugovima i političkim nestabilnostima, kao na primer Francuska. Sa Japanom koji je previše mali i kineskim juanom koji je strogo kontrolisan i manje pouzdan, dolar ostaje nenadmašan kao osnova međunarodnog finansijskog sistema.