Naftni lobisti, protesti, neispunjene obaveze i nova obećanja

Posle tri decenije Klimatskih konferencija UN (COP) i i dalje se postavlja isto pitanje – da li su konferencije o klimatskim promenama zaista promenile svet ili samo dodaju još „vrućeg vazduha“ u atmosferu? Klimatski aktivisti dočekali su COP30 sa osećajem već viđenog, ovog puta u Belemu, duboko u Amazonu, dok desetine hiljada delegata dolazi avionima, a Brazil je pred novim naftnim bumom, sa bušotinama na 170 km od obale.

Na 30. Konferenciji UN o klimatskim promenama (COP30), koja je počela u ponedeljak, lideri i stručnjaci pozvali su na jačanje saradnje među zemljama globalnog Juga kako bi se unapredilo globalno klimatsko upravljanje. Predsednik Brazila Lula da Silva rekao je da se nada da konferencija neće spasti na prazne fraze, već da će se fokusirati na sprovođenje klimatskih obaveza. Predložio je uspostavljanje mehanizma unutar UN okvira koji bi nadgledao primenu i razmatrao sankcije za države koje ne ispunjavaju obaveze, prenosi Sinhua.

„Ovaj COP mora pokrenuti deceniju ubrzanja i isporuke rezultata“, poručio je generalni sekretar UN Antonio Gutereš na otvaranju Liderskog samita o klimatskoj akciji, dodajući da sve strane mogu „učiniti Belem prekretnicom“. On je pozvao na jasan plan za mobilisanje 1.300 miliardi dolara godišnje za zemlje u razvoju do 2035. godine.

Izostanak visokih američkih zvaničnika na COP30 izazvao je kritike. Predsednik Kolumbije Gustavo Petro rekao je da SAD, istorijski najveći kumulativni zagađivač, snose ogromnu odgovornost, ali da odbijaju da igraju svoju ulogu u ključnom trenutku. Ekonomista Samuel Spelman ocenio je da američki stav predstavlja izbegavanje odgovornosti i pokušaj usporavanja globalnog napretka.

Prema navodima organizacije „Novinari bez granica“ (RSF), prvi put se pitanje integriteta informacija nalazi na dnevnom redu samita COP-a, što predstavlja važno priznanje značaja prava na pouzdane informacije o životnoj sredini u borbi protiv klimatskih promena. Globalna inicijativa za integritet informacija o klimatskim promenama napravila je ključan korak obezbedivši posvećenost 12 država.

Doprinos Kine globalnoj klimatskoj akciji, posebno kroz saradnju sa zemljama u razvoju, jedna je od centralnih tema konferencije. Do kraja oktobra 2025. godine Kina je potpisala 55 memoranduma o klimatskoj saradnji sa 43 zemlje u razvoju. Tokom COP30 održaće više „Kina paviljon“ događaja o temama poput razvoja tržišta ugljenika, puta ka ugljeničnoj neutralnosti i inovacijama niskougljeničnih tehnologija. Ističući saradnju Brazila i Kine na polju obnovljive energije, Lula je rekao da je Kina postala model zelenog razvoja zasnovanog na tehnološkim inovacijama.

Stotine ljudi pridružile su se protestu koji su drugog dana samita pokrenuli starosedeoci, ukazujući na tenzije u odnosu na tvrdnju brazilske vlade da je ovaj skup otvoren za glasove domorodačkih naroda. Desetine pripadnika starosedelačkih zajednica probile su se u prostor u kojem se održava 30. godišnja Konferencija UN o klimatskim promenama (COP30) u utorak uveče, nakon što su stotine ljudi učestvovale u protestnoj šetnji do samog mesta održavanja. Protest se desio upravo u trenutku kada je Lula govorio da su starosedeoci „ključni akteri“ pregovora na COP30, iako su različite industrije nastavile da se šire i potiskuju amazonsku prašumu tokom njegovog mandata.

Istovremeno, više od 1.600 lobista iz sektora fosilnih goriva dobilo je pristup pregovorima na klimatskoj konferenciji COP30 u Belemu, što je broj koji premašuje delegacije svake pojedinačne zemlje osim Brazila, pokazuje nova analiza. To znači da je jedan od svakih 25 učesnika ovogodišnjeg samita UN-a o klimi lobista za fosilna goriva, navodi koalicija Kick Big Polluters Out (KBPO), što otvara ozbiljna pitanja o korporativnom uticaju i kredibilitetu pregovora, prenosi Guardian.

Organizacije civilnog društva već godinama zahtevaju zabranu fosilnih lobista na klimatskim samitima UN-a, gde bi pregovori trebalo da se vode u dobroj veri. Pritisak raste i nakon što je otkriveno da 90 kompanija koje proizvode 57 odsto globalne nafte i gasa redovno šalju velike delegacije lobista na COP. Neke bogate zemlje su u svoje zvanične delegacije pozvale predstavnike industrije, Francuska je dovela 22, uključujući šefa TotalEnergies, a Norveška više rukovodilaca Equinora.

U julu je Međunarodni sud pravde presudio da dalje širenje, eksploatacija i subvencionisanje fosilnih goriva mogu predstavljati međunarodno nezakonit čin. Ipak, vlade i dalje ne regulišu adekvatno industriju koja zagađuje, dok je od COP29 obezbeđeno skoro 250 milijardi dolara za nove projekte nafte i gasa. Iako su bogate države na prošlogodišnjem samitu obećale 300 milijardi dolara za pomoć zemljama u razvoju u suočavanju sa klimatskim posledicama, nijedan dolar iz tog fonda do sada nije isplaćen.

Od 1995. godine, kada je održan prvi COP samit u Berlinu, emisije gasova staklene bašte porasle su za više od 60 odsto, a planeta se ugrejala za 1,2 stepena Celzijusovih, dok su prošlogodišnje vremenske katastrofe koštale oko 1.500 milijardi dolara. Ipak, proglasiti COP potpunim neuspehom ne daje celu sliku. Ovi samiti učinili su obnovljive izvore energije rekordno jeftinim, učinili neto-nulu mejnstrim politikom i stvorili politički pritisak koji, iako neuredan, ipak pomera ponašanje država.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Domaći poljoprivrednici gube milione zbog posledica klimatskih promena