NASTAVAK OPORAVKA NAFTNOG TRŽIŠTA Cene u porastu, zastoj u održavanju postrojenja

Cene nafte nastavile su blagi rast koji je neprekidan u poslednjih nedelju dana, a istek junskih i početak trgovine julskim ugovorima protekao je glatko. Nastavak rasta cena tumači se kao posledica znakova poboljšanja potražnje i smanjenja zaliha sirove nafte u SAD, ali ekonomska stagnacija usled ograničenja aktivnosti zbog mera protiv pandemije Covid-19 i dalje je zabrinjavajuća. A pojavio se i problem zastoja u održavanju naftnih postrojenja.

Cena fjučersa američke sirove nafte WTI (West Texas Intermediate) dostigla je u sredu posle podne (CET) vrednost 33,10 dolara za barel, dok se severnomorskom naftom Brent trgovalo po ceni 35,62 dolara za barel, prema podacima specijalizovanog portala za monitoring energetskog tržišta „OilPrice“.

Uz nevelika kolebanja u prvoj polovini maja cene nafte rasle su u poslednje tri nedelje, a obe naftne marke dostigle su u ponedeljak vrednosti više od 30 dolara za barel. Junski ugovori istekli su u utorak sa cenom WTI nafte od 32,50 dolara za barel. Podsetimo, prethodna smena ugovora 20. aprila ostala je upamćena po istorijskom padu cene WTI nafte ispod nule, na minus 37,63 dolara za barel, preneo je CNBC.

Podaci Američkog instituta za naftu (API) pokazuju da su zalihe sirove nafte u toj zemlji opale do 15. maja za 4,8 miliona barela, odnosno na 521,3 miliona barela. Istovremeno, rafinerije su počele da troše 229.000 barela više, što je posledica popuštanja strogih epidemioloških mera u SAD, naveo je isti izvor.

Prema podacima Uprave za informisanje o energiji (EIA) proizvođači nafte i gasa u SAD upravljali su do 12. maja najmanjim brojem bušotina nafte i prirodnog gasa još od 1987. godine. Broj aktivnih postrojenja počeo je naglo da se smanjuje sredinom marta kada su cene sirove nafte strmoglavo pale. Do 17. marta 56 odsto terenskih instalacija je deaktivirano, a reč je o 433 platforme.

Nakon prinudne obustave eksploatacije i zatvaranja bušotina, globalna industrija nafte suočava se sa novim izazovom – prekidima lanaca snabdevanja i kašnjenjem u redovnim popravkama. Prema rečima Metjua Fičsimona (Matthew Fitzsimmon) iz kompanije „Oilfield Service“, kada popuste epidemiološke mere i kada se bude nastavio posao „to ne znači da se isti posao može obavljati istim intenzitetom“, jer poslovi održavanja mogu potrajati i iduće godine, prenosi „OilPrice“.

Takva odlaganja mogu biti rizična za kompanije koje proizvode i obavljaju istraživanja, ali mogu biti još rizičnija za pružaoce usluga u naftim poljima, jer bi za njih kašnjenje u radu značilo dugo odlaganje vitalnih prihoda. Problemi obuhvataju nedostatak komponenti koje bi trebalo zameniti posle obustave održavanja. Naftne kompanije nisu želele da troše novac na održavanje, a nije izvesno kako će reagovati na dodatni priliv radne snage koje će biti potreban.

Skandinavska kompanija „Lundin Energy“ odložila je redovno letnje održavanje na najvećem polju Johan Sverdrup za treći kvartal, umesto da ga odgodi za iduću godinu, ali možda drugi neće biti u toj mogućnosti. Problem neodržavanja zahvatio je celu naftnu industriju, a za procenu time izazvane štete, još je rano.  

Glavna analitičarka Paola Rodrigez Masiju (Paola Rodriguez Masiu) iz kompanije „Rystad Energy“ procenila je da bi cene nafte trebalo da ostanu na sadašnjem nivou, osim u slučaju novih velikih događaja, kao što je bio sporazum OPEC+ o ograničenju dnevne proizvodnje nafte, prenosi „MarketWatch“.

Sporazum OPEC+ prema kojem je dnevna proizvodnja smanjena za 9,7 miliona barela stupio je na snagu 1. maja. U međuvremenu Saudijska Arabija samoinicijativno je smanjila proizvodnju za dodatnih milion barela, a Kina je povećala potražnju za naftom na nivo približan onom pre pandemije, što takođe povoljno utiče na oporavak tržišta.