Ne očekuje se promena ključne kamatne stope Feda

Komitet za otvoreno tržište američke centralne banke (FOMC) neće menjati ključnu kamatnu stopu na zasedanju u sredu, 18. juna, iako je inflacija u SAD počela da opada, a stopa nezaposlenosti se stabilizovala, jer su najnoviji geopolitički potresi uneli veliku dodatnu neizvesnost i podigli cene nafte na globalnom tržištu, ocenio je u razgovoru za Biznis.rs Đorđe Đukić, redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

„Sudeći prema poslednjim podacima, naročito posle napada Izraela na atomska postrojenja u Iranu, situacija se menja, stavljajući Fed u veoma nezavidnu poziciju. Uslovi da se eventualno razmatra smanjenje kamatne stope pre ovih događaja, sada su apsolutno irelevantni“, istakao je Đukić.

Prema njegovim rečima, pre ovih događaja inflacija je počela da opada, posebno u vezi sa pozitivnim efektima pada cena energenata, kao i indeks cena izdataka za ličnu potrošnju, odnosno bazna inflacija. U poslednja tri meseca pre ovog geopolitičkog potresa ciljana inflacija bila je oko 2,5 odsto na godišnjem nivou, dakle oko 0,5 odsto iznad cilja.

Stopa nezaposlenosti takođe se stabilizovala na 4,2 odsto u poslednja tri meseca, ali su sada nastale komplikacije izazvane inflatornim očekivanjima, a prema Đukićevoj oceni, čim dođe do skoka cena nafte (oko devet odsto u poslednjih nekoliko dana) to je glavobolja za Fed, jer je pitanje koliko će to imati uticaja na inflatorna očekivanja. On ističe da Fed uvek budno motri na to, jer je iskustvo pokazalo da je najteže lečiti taj fenomen, a sledeća bitna stvar je šta posle.

Fed je u martu smanjio prognozu privrednog rasta i povećao očekivanja inflacije, ali nije promenio očekivanje da će tokom 2025. godine doći do dva smanjenja kamatnih stopa po 0,25 procenata. Međutim, investitori sa nestrpljenjem očekuju nove projekcije Feda i nagoveštaj predsednika američke centralne banke Džeroma Pauela (Jerome Powell) o eventualnom monetarnom popuštanju u ovoj godini.

„Fed brine o maksimalnoj zaposlenosti i o stabilnosti cena, tako da sve ide u prilog tome da će možda doći samo do jednog smanjenja ključne kamatne stope do kraja godine, a ne dva kao što se donedavno očekivalo. Više nije pitanje da li će SAD ući u recesiju, jer se ta verovatnoća drastično smanjila“, naveo je naš sagovornik.

Američki ekonomisti, kao i investitori, očekuju da će Fed u sredu zadržati ključnu kamatnu stopu u opsegu od 4,25 do 4,50 odsto, gde se nalazi još od decembra, kao i da neće davati precizne smernice dok se ne razjasni da li uvozne tarife i fiskalna politika predsednika SAD Donalda Trampa (Trump) podižu inflaciju, usporavaju privredni rast, ili možda doprinose stabilnom rastu uz istovremeno smanjenje cena. Za to vreme Tramp zahteva hitno smanjenje kamatnih stopa.

„Tramp traži smanjenje stope za jedan odsto i više, jer je po njemu problem kako plaćati visoke kamatne stope na javni dug. Ne očekujem da će Pauel uopšte reagovati na takve pritiske, jer ni do sada nije reagovao. Pored neizvesnosti kakvi će biti efekti povećanja carina, efekti imigracione politike, sada je ključno za ubuduće što je enormno narastao dug i visoki izdaci na ime kamata. Važno je reći da bi, prema poslednjoj proceni Kongresa za javne finansije, deficit mogao da se uveća za 2,8 biliona dolara u narednoj dekadi. To sve govori da će Fed biti još obazriviji“, istakao je Đukić.

On navodi da ako bi Fed bio neobazriv i sledio ovo što Tramp zahteva, onda bi to značilo veći skok inflatornih očekivanja, daleko veću efektivnu stopu inflacije i veće kamatne stope na tržištu kapitala, veće zahtevane prinose na državne obveznice, što bi gurnulo SAD u još veću zaduženost zbog servisiranja kamata. Podsetimo da je Moody’s oborio kreditni rejting SAD uz argumentaciju – neodrživost javnog duga.

„Bitno je za Fed da dvogodišnje državne obveznice donose prinos nešto veći od 3,9 procenata, jer je došlo do smanjenja prinosa, što je rezultat uspešne politike Feda. Ono što je zabrinjavajuće je zahtevani prinos na tridesetogodišnje državne obveznice od 4,88 procenata. To je povećanje za 48 baznih poena u odnosu na godinu dana ranije“, naveo je Đukić.

Američka centralna banka smanjila je svoju ključnu kamatnu stopu za jedan procentni poen do kraja prošle godine, nakon što je pandemijski talas inflacije popustio, ali je od tada napravila pauzu, čekajući da vidi kakav će uticaj sveobuhvatne Trampove carine imati na inflaciju i privredu.

Visoke kamatne stope jačaju dolar jer privlače ulaganja u američke obveznice i druge hartije od vrednosti s fiksnim prinosom. Međutim, to američki izvoz čini skupljim za inostrane kupce koji, na primer, moraju da izdvoje više evra kako bi priuštili američku robu, što šteti američkim proizvođačima.