Nestabilnost i konfuzija na tržištima zbog američkih carina

Potpisivanjem „istorijske“ izvršne naredbe o uvođenju carina zemljama širom sveta, američki predsednik Donald Tramp (Trump) uneo je dodatnu nestabilnost i konfuziju na tržišta. Prema tekstu naredbe, carine će stupiti na snagu 7. avgusta, iako je kao rok za uvođenje figurirao prvi avgust, kako je ranije najavio Tramp.

Akcije na berzama su oslabile, a dolar je izgubio na vrednosti.

Uz to, trgovinske pregovore sa Kinom Tramp je produžio do 12. avgusta, a od eventualnog sporazuma dve najveće ekonomije sveta najviše zavisi kako će izgledati globalna trgovina budućnosti.

Konsultantska kuća Capital Economics, sa sedištem u Velikoj Britaniji, navela je da očekuje da se „rolerkoster“ iznenadnih tarifa nastavi i nakon potpisivanja izvršne naredbe, prenosi CNN.

„Ovo verovatno nije poslednja reč, jer je moguće da će i druge zemlje sklopiti svoje sporazume sa SAD, dok takođe postoji šansa da će američki sudovi na kraju ukinuti ove tarife“, rekao je Stiven Braun (Stephen Brown) zamenik glavnog ekonomiste za Severnu Ameriku u ovoj firmi. On je istakao da Trampovu trgovinsku politiku od povratka u Belu kuću u januaru karakteriše niz obrta.

U aprilu je, na takozvani „Dan oslobođenja“, uveo sveopšte povećanje uvoznih taksi, što je izazvalo haos na finansijskim tržištima i probudilo strahove od globalne recesije. Tramp je potom odložio primenu tarifa samo nekoliko sati nakon što su stupile na snagu, a novi rok za sklapanje trgovinskih sporazuma postavljen je na 1. avgust. Ipak, i taj rok je istekao u petak, ali je Tramp ponovo produžio rok i rekao da većina tarifa neće stupiti na snagu do 7. avgusta. To daje mogućnost za dodatne pregovore.

Atakan Bakiskan, ekonomista u Berenberg banci, ocenio je da će nova Trampova trgovinska politika naneti „veliki udarac globalnoj trgovini“.

„Loše, ali moglo je biti i gore“, naveo je on u svojoj analizi, ocenjujući da će carine narušiti konkurenciju između američkih proizvođača koji proizvode lokalno i stranih firmi koje proizvode u inostranstvu. SAD su uvele 15 odsto tarifa na većinu uvoza iz razvijenih zemalja poput EU, Japana i Južne Koreje. Velika Britanija, koja više izvozi usluge nego robu, prošla je blaže, sa tarifama od 10 procenata.

Akcije su oštro pale nakon što je Tramp objavio plan. Investitori su mesecima tražili jasniju sliku o trgovinskoj politici, a sada je imaju i ne dopada im se. U petak ujutro američka berza je naglo pala nakon što je Bela kuća potvrdila planove za povećanje tarifa i mogućnost dodatnih, naročito na uvoz stranih farmaceutskih proizvoda. Fjučersi na industrijski indeks Dow Jones pali su za 400 poena (0,9 odsto), dok su S&P 500 i Nasdaq oslabili za 0,9 i jedan odsto.

Cena američke nafte pala je za 0,4 odsto, na 69 dolara po barelu. Dolar je oslabio za 0,2 procenta, nastavivši trend pada koji je počeo još u januaru kada je Tramp najavio novu tarifnu politiku. Prinosi na obveznice su porasli, jer su investitori počeli da ih rasprodaju zbog straha da bi nove tarife mogle oslabiti američku ekonomiju.

Nakon nestabilnog jutra u petak, nemački indeks DAX i italijanski FTSE MIB pali su za 1,9 procenata, dok je francuski CAC izgubio 2,3 odsto. Analitičari ističu da se raspoloženje na tržištima „pokvarilo“ nakon sinoćnjih najava o tarifama iz Bele kuće. Globalna tržišta idu nadole kako se završava nedelja ispunjena velikom nestabilnošću, uz lavinu korporativnih, ekonomskih, centralnobankarskih i trgovinskih vesti koje svakodnevno preplavljuju medije.

Do sada su jaki rezultati američkih tehnoloških kompanija i pozitivni trgovinski sporazumi pomagali da se zadrži optimizam na tržištima, ali ta snaga počinje da popušta kako rizici rastu. S obzirom na to da je DAX pao na najniži nivo u poslednjih mesec dana, jasno je da se tržišno raspoloženje pogoršava posle perioda relativne stabilnosti, prenosi Guardian.

Među zemljama čiji će uvoz robe u SAD podlegati najvišim carinama neočekivano se našla Švajcarska sa tarifom od 39 odsto, što je odmah oborilo vrednost akcija kompanijama koje trguju luksuznim satovima. Takođe, švajcarske farmaceutske kompanije opisale su petak kao „mračan dan“. Istovremeno za Rusiju nisu propisane carine, a kao rok za postizanje dogovora Tramp je odredio 9. avgust, do kada bi Moskva trebalo da postigne primirje u ratu sa Ukrajinom. Rok za dogovor sa Meksikom produžen je za dodatnih 90 dana.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Visokim carinama na robu iz Srbije Tramp najviše kaznio kineske kompanije