Niže cene energenata oborile inflaciju na ključnim tržištima

Tokom 2024. godine inflacija je u većini zemalja nastavila da opada nakon rasta uzrokovanog energetskom krizom 2022. i 2023, približavajući se, generalno gledano, zacrtanim ciljevima centralnih banaka. Ovakav trend omogućio je mnogim centralnim monetarnim institucijama da započnu cikluse smanjenja kamatnih stopa, kako bi podržale ekonomski rast.

Međutim, uprkos opadajućoj inflaciji, realne kamatne stope su ostale visoke, što je zateglo finansijske uslove i predstavljalo izazov za kreatore monetarnih politika.

U evrozoni je inflacija tokom 2024. godine značajno snižena, približavajući se dugoročnom cilju Evropske centralne banke (ECB) od dva odsto. U aprilu je ECB smanjila ključne kamate za 0,25 procentnih poena, čime je stopa na depozite pala na 2,25 odsto.

Pa iako su iz ECB signalizirali da se približava kraj ciklusa pada kamatnih stopa, navodeći da bi dodatna smanjenja mogla zavisiti od globalnih trgovinskih tenzija i drugih eksternih faktora, ekonomski analitičari u redovnoj mesečnoj anketi Bloomberga sada očekuju da će centralna monetarna institucija u evrozoni ove godine smanjiti ključnu kamatnu stopu na depozite čak na 1,75 odsto, što prevazilazi raniju prognozu.

Najizgledniji momenti za dodatna dva smanjenja od po 0,25 odsto su mesečne sednice ECB u junu i septembru, a razlozi za eventualno prekomerno smanjenje vide se, pre svega, u pretnji od negativnih posledica carinskih tarifa američkog predsednika Donalda Trampa (Trump). On carinske stope u poslednje dve nedelje menja iz dana u dan, ali na teritoriji evra prisutne su još i “jake dezinflatorne sile”, kako ih je nazvao guverner Litvanije i član Upravnog saveta ECB Gediminas Simkus – u vidu prejakog evra i smanjenja cena energije.

Eurostat je objavio da je aprilska inflacija u evrozoni bila 2,2 odsto, ali da su cene električne energije pale za 3,5 odsto. Cene energenata povukle su nadole i inflaciju u vodećoj ekonomiji evrozone – Nemačkoj, u kojoj je ona dosegla nivo od 2,1 odsto.

U Sjedinjenim Američkim Državama Federalne rezerve su zadržale kamatne stope stabilnim, tako da su dve glavne kamate na nivou od 4,25 i 4,5 odsto još od decembra prošle godine.

Fed za sada “mudro ćuti”, pogotovo u jeku Trampove izuzetno volatilne ekonomske politike – ona možda odgovara iskusnim ulagačima na berzama, ali ne i donošenju srednjoročnih monetarnih odluka.

Pritom, predsednik Federalnih rezervi Džerom Pauel (Jerome Powell) u otvorenom je sukobu sa predsednikom SAD. Pauel je u petak izjavio da se očekivanja za kamatne stope u narednom višegodišnjem periodu moraju menjati, jer “čak i uz dugoročna očekivanja inflacije uglavnom u skladu s ciljem od dva odsto, era nekadašnjih jako niskih stopa verovatno se neće uskoro vratiti. S druge strane, više realne stope mogu odražavati mogućnost da bi inflacija u budućnosti mogla biti nestabilnija”, preneo je Reuters.

Kada je reč o međunarodnim grupacijama G7, G20 i OECD, u svima su poslednja očitavanja prikazala pad godišnje inflacije.

Za 38 zemalja članica OECD prosečnih 4,2 odsto predstavlja najniži nivo od 2021. godine. U suštini, prosek u OECD-u podiže Turska, u kojoj je inflacija 38 odsto, najniže od decembra 2022. ali i dalje na izrazito visokom nivou. U OECD ističu da su cene hrane globalno u rastu, uprkos padu vrednosti ključnih energenata.

U isto vreme, godišnja inflacija u Rusiji je iznosila 10,3 odsto na kraju prvog ovogodišnjeg kvartala, što predstavlja usporavanje u odnosu na vrednosti zabeležene na kraju 2024. godine, pre svega zbog jačanja rublje.

Banka Rusije je krajem aprila zadržala referentnu kamatnu stopu na visokom nivou od 21 odsto i tom prilikom konstatovala da se “privreda Rusije postepeno vraća na putanju uravnoteženog rasta”.

Za državu koja je u ratnom sukobu povećana inflacija i kamatne stope ne iznenađuju. Povećana je državna potrošnja, posebno u vojnom sektoru, dok ekonomski rast, uprkos optimističnim najavama zvaničnika, i dalje izostaje u značajnijoj meri. No, rublja je zaista zabeležila (ne)očekivani rast u poslednje vreme.

Od većih ekonomija – Japan ima godišnju inflaciju od 3,6 odsto, što je za dalekoistočnu zemlju u principu redak slučaj. Razlozi su, između ostalog, i ukidanje subvencija za električnu energiju koje su dugo bile na snazi.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Prosečna inflacija u Srbiji ove godine 3,7 odsto, smanjene prognoze privrednog rasta