Očekuje se da će Fed glasati za neizmenjene kamatne stope, ali ne jednoglasno

Američka centralna banka (Federalne rezerve) verovatno neće menjati kamatne stope na sastanku ove nedelje, uprkos pritisku predsednika SAD Donalda Trampa (Donald Trump), koji traži njihovo smanjenje. Međutim, očekuje se žustra debata među članovima odbora, a moguće je da će dva guvernera dati retko neslaganje u korist snižavanja kamata.

Većina kreatora monetarne politike u Fedu je zabrinuta da bi Trampove tarife mogle ugroziti napore da se inflacija vrati na cilj od dva procenta, što trenutno nadjačava brige o tržištu rada, prenosi Reuters.

Trgovinski sporazumi postignuti sa Japanom (tarifa od 15 odsto) i napredak u pregovorima sa Evropskom unijom sugerišu da bi prosečni carinski nameti mogli biti niži od onih drastičnih koje je Tramp najavio u govoru 2. aprila, koji je nazvao „Danom oslobođenja“. Ipak, tarife su na najvišem nivou u poslednjih 90 godina, što se već oseća kroz porast cena nameštaja i odeće, a potrošačka inflacija je u junu dostigla 3,5 odsto na godišnjem nivou.

Nakon prethodne epizode inflacije najviše u poslednjih 40 godina, kreatori politike u Fedu strahuju da bi novi rast cena mogao „uplašiti domaćinstva“, kako kaže predsednik čikaškog Feda Austan Gulsbi, i izazvati inflacionu spiralu.

Predsednik Feda Džerom Pauel (Jerome Powell) smatra da je to samo jedan od mogućih scenarija i da banka može sačekati više podataka pre nego što reaguje, posebno jer je nezaposlenost na 4,1 odsto, što se smatra punom zaposlenošću. Podaci i ekonomski program predsednika Trampa, koji uključuje poreske olakšice i deregulaciju, izazivaju različita mišljenja među članovima Fedovog Odbora za otvoreno tržište (FOMC).

Analitičari predviđaju da će dvojicaa guvernera, uključujući Kristofera Volera (Christopher Waller) glasati za smanjenje kamata za 0,25 odsto, što bi bilo prvo dvostruko neslaganje među guvernerima od 1993. godine. Tramp je više puta kritikovao Pauela zbog odbijanja da odmah smanji kamatne stope, čak i sugerisao mogućnost njegovog otpuštanja pre kraja mandata u maju.

Voler, koji se pominje kao mogući Pauelov naslednik, smatra da zapošljavanje u privatnom sektoru usporava i da bi firme mogle početi sa otpuštanjima bez ublažavanja kreditnih uslova. Neki, poput predsednice Bostonskog Feda Suzan Kolins, smatraju da nedavni podaci o slabom rastu cena ukazuju da tarife možda neće imati snažan inflatorni efekat kao što se ranije mislilo.

Pre objave odluke Feda u sredu, očekuje se da Ministarstvo trgovine objavi da je američka ekonomija u drugom kvartalu ubrzala rast, pri čemu je ukupna proizvodnja prvi put premašila 30.000 milijardi dolara u nominalnim (neprilagođenim za inflaciju) vrednostima. To bi moglo učvrstiti Trampove tvrdnje da bi ekonomija „poletela kao raketa“ ako bi Fed smanjio kamate.