Odložene evropske tarife na uvoz iz SAD

Evropska unija odlučila je da odloži „tarife odmazde“ koje je najavila nakon što su SAD ranije ovog meseca uvele 25 procenata carine na uvoz čelika i aluminijuma. Uzvratne mere, koje uključuju povećane carine na američki viski, prvobitno je trebalo da stupe na snagu 1. aprila i da se primenjuju u fazama.

Umesto toga, EU ih odlaže do sredine aprila kako bi omogućila pregovore sa SAD, saopštila je Evropska komisija.

Prva faza tarifa obuhvatala je 50 odsto carine na američke motorne čamce i motocikle, dok je druga faza, zakazana za 13. april, uključivala tarife na pivo, živinsko meso, govedinu i poljoprivredne proizvode poput soje, paradajza i malina. Sada je predviđeno da će obe faze stupiti na snagu istovremeno, 13. aprila, pokrivajući oko 26 milijardi evra (28 milijardi dolara) američkog izvoza, prenosi CNN.

Portparol Evropske komisije Olof Gil izjavio je da je odlaganje prve faze omogućeno kako bi se pružilo „dodatno vreme za razgovore sa američkom administracijom“, ali da „promena predstavlja samo blago prilagođavanje vremenskog okvira i ne umanjuje uticaj odgovora EU“.

Američki predsednik Donald Tramp je najavio da će od 2. aprila uvesti niz novih carina na robu koja dolazi u SAD iz celog sveta, uključujući povećane tarife na drvnu građu, automobile i bakar.

„Odlaganje je pozitivan razvoj događaja i pruža američkim proizvođačima alkohola tračak nade da bi se razorna tarifa od 50 odsto na američki viski mogla izbeći“, izjavio je predsednik Udruženja destilisanih pića SAD Kris Svonger. Međutim, Tramp je već zapretio da će, kao odgovor na mere EU, uvesti 200 odsto carina na evropska vina i žestoka pića.

Iako detalji Trampove najave za 2. april ostaju nepoznati, on je taj datum nazvao „Danom oslobođenja Amerike“, što je izazvalo zabrinutost širom sveta zbog potencijalnih ekonomskih posledica.

Tramp je ranije kritikovao EU, nazivajući je „jednom od najneprijateljskijih i najzlostavljačkijih poreskih i carinskih vlasti na svetu“, tvrdeći da je EU „osnovana isključivo kako bi iskoristila SAD“. Međutim, stručnjaci ističu da su SAD pomogle u osnivanju EU nakon Drugog svetskog rata kako bi stabilizovale i osigurale zapadnu Evropu.

Analitičari navode da je samo pitanje koliko će visoke biti nove carine koje će SAD uvesti EU, a ne da li će ih uopšte biti. Pored tarifa, Trampova administracija planira da uzme u obzir i druge fiskalne mere, poput poreza na dodatu vrednost i poreza na digitalne usluge, koje mnoge zemlje EU već primenjuju.

Evropski komesar za trgovinu Maroš Šefčovič izjavio je da je „uveren da su kontinuirani angažman i pozitivan pristup najbolji put napred“. On je dodao da će Evropska komisija 2. aprila proceniti mere koje su SAD preduzele i „kalibrisati odgovor u skladu s tim“.

Predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard (Christine Lagarde) upozorila je na potencijalni uticaj tarifa na inflaciju i ekonomski rast. Prema njenim rečima, uvođenje 25 odsto carina na evropski izvoz u SAD smanjilo bi rast evrozone za oko 0,3 procenta, a u slučaju mera odmazde, pad bi mogao dostići i 0,5 procenata, prenosi Reuters.

„U kratkom roku, mere odmazde EU i slabiji kurs evra mogli bi povećati inflaciju za oko pola procenta. U srednjem roku taj efekat bi oslabio zbog smanjenja ekonomske aktivnosti, što bi ublažilo inflatorne pritiske“, rekla je Lagard evropskim poslanicima.

Odlaganje evropskih tarifa nije prošlo nezapaženo u Vašingtonu. Sekretarka za štampu Bele kuće Karolin Levit izjavila je da to pokazuje koliko druge zemlje ozbiljno shvataju predsednika Trampa.

„Oni razumeju da će on uraditi ono što je ispravno za američke radnike i porodice“, rekla je Levit, dodajući da je Trampova administracija u „stalnoj komunikaciji sa evropskim partnerima“.