Pad kineskog izvoza u oktobru

Kineski izvoz neočekivano je pao u oktobru, nakon meseci ubrzanog isporučivanja robe u Sjedinjene Američke Države kako bi se izbegli nove carine koje je uveo američki predsednik Donald Tramp (Donald Trump), što je oštar podsetnik na to koliko kineska industrija i dalje zavisi od američkih potrošača, uprkos pokušajima Pekinga da pronađe nova tržišta.

Kina, druga najveća ekonomija sveta, poslednjih godinu dana pokušava da diverzifikuje svoje izvozne kanale i da se približi tržištima Jugoistočne Azije i Evropske unije, očekujući ponovno zaoštravanje trgovinskog rata koji je obeležio Trampov prvi mandat, prenosi Reuters.

Ipak, nijedna zemlja ne može da nadoknadi više od 400 milijardi dolara godišnje kineskog izvoza u SAD, a gubitak tog tržišta, prema procenama ekonomista, već je smanjio kineski izvoz za oko dva procentna poena, odnosno za 0,3 odsto BDP-a. Podaci kineske Uprave carina objavljeni u petak potvrdili su taj trend, izvoz je pao za 1,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine, što je najlošiji rezultat od februara, nakon rasta od 8,3 odsto u septembru, dok su analitičari očekivali povećanje od tri odsto.

„Izgleda da je oktobar doneo kraj jurnjavi da se roba pošalje u SAD pre novih carina. Sada, kada izvoz gubi zamah, Kina će morati više da se osloni na domaću potrošnju“, ocenio je Džang Živej, glavni ekonomista kompanije Baoyin Capital Management.

Kineski izvoz u SAD opao je za 25,17 procenata na godišnjem nivou, dok su isporuke u Evropsku uniju porasle za 0,9 procenata, a u zemlje Jugoistočne Azije 11 procenata, što je razočaravajuće, s obzirom na to da Peking upravo te regione vidi kao zamenu za američko tržište.

Posle objave podataka, juan je blago oslabio prema dolaru, beležeći prvi pad na nedeljnom nivou u poslednjih mesec dana. Prošle nedelje tržišta su s olakšanjem reagovala kada su Tramp i kineski predsednik Si Đinping postigli dogovor da smanje carine i „zamrznu“ nove mere na godinu dana. To je umanjilo strah da bi dvojica lidera mogla otkazati dugo očekivani sastanak nakon novog talasa tenzija početkom oktobra.

Ipak, prosečna carinska stopa na kinesku robu namenjenu SAD i dalje iznosi oko 45 odsto, što je, prema rečima analitičara, iznad praga od 35 odsto koji briše profitne margine kineskih proizvođača. Analitičari predviđaju da će obe zemlje pokušati da smanje međusobnu zavisnost, zbog čega će učešće SAD u kineskoj trgovini postepeno padati, naročito kada je reč o izvozu.

Kineski trgovinski suficit sa SAD porastao je na 24,76 milijardi dolara u oktobru, u odnosu na 22,82 milijarde u septembru. Istovremeno, Peking nastavlja da širi svoje trgovinske veze, u četvrtak je najavio nove mogućnosti za sporazum o trgovini i investicijama sa Evropskom unijom, trećom najvećom svetskom ekonomijom. Samo u oktobru, Kina je imala suficit od 21,9 milijardi dolara u trgovini sa EU.

Dok izvoz slabi, ni domaća tražnja ne pokazuje snagu. Uvoz je u oktobru porastao za 1,0 odsto, što je najsporiji tempo u poslednjih pet meseci, nakon septembarskog rasta od 7,4 odsto. Očekivanja su bila znatno viša, oko 3,2 odsto.

Kineski zvaničnici su prošlog meseca najavili da će u narednih pet godina pokušati da značajno povećaju udeo domaće potrošnje u BDP-u, u skladu s planom koji je Komunistička partija Kine usvojila za period od 2026. do 2030. godine. Oktobarski pad izvoza, u kombinaciji sa nedovoljno snažnim domaćim tržištem, pokazuje da kineska ekonomija ulazi u novo, neizvesno poglavlje, između pokušaja da zadrži globalnu ulogu industrijskog motora i potrebe da stvori stabilan, samoodrživ unutrašnji rast.