Plemeniti metali pokrenuli tržište robe u prvih devet meseci 2025.

Prvih devet meseci ove godine obeležila dominacija plemenitih metala na tržištu robe, dok su se globalne cene menjale pod pritiskom carina, ekonomske neizvesnosti i rastućih geopolitičkih tenzija.

Promene u monetarnoj politici Sjedinjenih Američkih Država, slabi podaci iz Kine i nepredvidivo vreme uticali su na kretanje cena u različitim sektorima, piše Anadolu Agency.

Zlato je poraslo za 47 odsto od januara, podstaknuto očekivanjima da će Federalne rezerve nastaviti sa smanjenjem kamatnih stopa, snažnom kupovinom od strane centralnih banaka i obnovljenom zabrinutošću zbog moguće obustave rada američke vlade.

Srebro je skočilo za 61,4 odsto u periodu januar–septembar, zahvaljujući svojoj ulozi sigurnog utočišta u vreme nestabilnosti i industrijskoj primeni u proizvodnji poluprovodnika i obnovljivih izvora energije, posebno solarne tehnologije.

Platina je ojačala za 74 odsto u istom periodu, podržana trgovinskim sporovima i javnim tenzijama između direktora Tesle Elona Maska (Ilon Musk) i predsednika SAD Donalda Trampa (Donald Trump) ranije ove godine.

Paladijum je zabeležio rast od 38 odsto, odražavajući očekivanja o uvođenju novih američkih carina na ovaj metal.

Bazni metali takođe su beležili rast tokom većeg dela perioda.

Bakar je porastao za 21,1 odsto i dostigao rekordnih 5,92 dolara po funti, nakon što je došlo do prekida u proizvodnji u rudniku Grasberg u Indoneziji — koji obezbeđuje više od tri odsto globalne ponude — i nakon što je sredinom godine Vašington najavio 50 odsto carinu na uvoz bakra. Kontinuirana potražnja iz Kine dodatno je podstakla rast.

Aluminijum je porastao za 4,9 odsto, olovo za 1,8 odsto, dok su nikal i cink zabeležili pad — nikal za 0,6 odsto, a cink za 1,2 odsto.

Energija i poljoprivredni sektor u padu

Brent nafta pala je za 11,6 odsto usled rasta američkih zaliha sirove nafte i povećane proizvodnje OPEC+ zemalja, što je pojačalo strahove od prekomerne ponude. Cene prirodnog gasa pale su za 9% u istom periodu.

Pšenica je pala za 7,9 odsto zbog obilne žetve, kukuruz za 9,4 odsto, soja blago za 0,9 odsto usled slabljenja kineske tražnje, dok je pirinač zabeležio pad od 19,3 odsto usled očekivanja povećane globalne proizvodnje.

Cena kafe se izdvojila, skočivši za 17,2 odsto na 4,29 dolara po funti nakon što je Vašington uveo 50% carinu na brazilsku kafu. Povoljni vremenski uslovi u Zapadnoj Africi povećali su proizvodnju, dok je Trampova najava mogućih dodatnih carina na Kolumbiju dodala neizvesnost.

Šećer je pao za 13,8 odsto, pamuk za 3,8 odsto, a kakao se strmoglavio za čak 42,2 odsto.

Tim Voterer (Tim Waterer), glavni tržišni analitičar u australijskoj firmi KCM Trade Global, rekao je za Anadolu da je kombinacija niskih kamatnih stopa i globalnih tenzija podigla cenu zlata na rekordne nivoe, povukavši za sobom i ostale plemenite metale.

Naveo je da su potražnju za zlatom i srebrom dodatno ojačali povoljni uslovi na tržištu kamatnih stopa, zadržavši ih među najatraktivnijim sredstvima za 2025. godinu.