Pometnja zbog Trampove najave carina na uvozne filmove

Američki predsednik Donald Tramp sve vidi kao biznis, pa i kulturu, odnosno filmove. On se ne bavi kulturom, a najavljujući carine na filmove nada se da će zaštititi domaću produkciju. Međutim, u uslovima bez konkurencije američka filmska produkcija mogla bi da postane neefikasna, jer će se raditi slabije. Na duži rok to nema perspektivu, ocenio je za Biznis.rs ekonomista Danilo Šuković.

Podsetimo, Tramp je u ponedeljak objavio da planira uvođenje stopostotne carine na sve filmove snimljene u inostranstvu.

„Naš filmski biznis ukraden je od strane drugih zemalja, kao kad se detetu uzima bombona. Kalifornija, sa svojim slabim i nesposobnim guvernerom, naročito je pogođena! Zbog toga ću uvesti carinu od 100 procenata na sve filmove snimljene izvan SAD“, napisao je Tramp na mreži Truth Social.

Stručnjaci upozoravaju da bi eventualne carine izazvale haos, postavljajući mnoga pitanja – kako tretirati film koji se delimično snima u inostranstvu, kako oporezovati strane filmove koji žele distribuciju u SAD, gde je granica između filma i serije… Postoji i rizik od odmazde drugih zemalja, dok Holivud već zavisi od međunarodnih bioskopskih prihoda.

Detalji Trampovog plana i pravni osnov ostaju nejasni. Filmovi i serije se uglavnom prenose digitalno, a ne uvoze se fizički, što otvara pitanje kako bi se carina uopšte primenjivala. Nije jasno ni koje bi se zakonske odredbe koristile za sprovođenje takve mere. Stručnjaci iz same industrije izražavaju sumnju u izvodljivost, navodeći da je produkcija veoma razuđena – projekti se često snimaju na više lokacija, dok se montaža i postprodukcija rade drugde, prenosi CNBC.

„Što se tiče Trampa i njegove carinske politike, mislim da je on u svakom smislu preterao. Takvom politikom koja eliminiše konkurenciju na globalnom planu on misli da štiti Ameriku – to je nešto što će se Americi obiti o glavu i na to ne treba dugo čekati. Verujem da će američki Vrhovni sud osporiti njegove odluke o carinama“, naveo je Šuković.

Prema njegovim rečima, carine su po definiciji štetne za onoga ko ih uvodi, kao i za onoga na koga se odnose. Budući da SAD žele da imaju otvorenu i slobodnu privredu, trebalo bi da je izlože konkurenciji, a ne da je štite carinama.

„To pogađa potrošače jer skuplje plaćaju robu iz uvoza, a šteti i onima koji izvoze u Ameriku, tako da je to ‘duplo golo’, ali Tramp je uporan sa tom politikom. Ako nema slobodne konkurencije ne može se očekivati uspeh“, istakao je naš sagovornik.

Nekada je Holivud označavao samo kvart u centralnom Los Anđelesu, ali danas se taj pojam koristi za čitavu američku filmsku i televizijsku industriju, koja se sada nalazi na prekretnici. Produkcija se sve više seli u druge američke savezne države i inostranstvo zbog poreskih olakšica i jeftinije radne snage. Snimanje je skuplje nego ikada, naročito posle pandemije i štrajkova scenarista i glumaca, koji su promenili način isplate u eri striminga.

Trampov specijalni izaslanik za Holivud, glumac Džon Vojt (Jon Voight), navodi da bi se carine primenjivale samo u ograničenim slučajevima, a da je cilj pre svega poreskim podsticajima i sporazumima privući produkciju nazad u SAD.

Evropski filmski sektor strahuje da bi mogao biti zapostavljen u pregovorima sa Vašingtonom. Istovremeno, američke striming platforme kritikuju regulative EU koje obavezuju servise na zahtev da 30 odsto kataloga čine evropska dela i da ulažu u produkciju unutar država članica.

Nekoliko meseci nakon prvih pretnji predsednik SAD Donald Tramp ponovo je uperio metu ka filmskoj industriji izvan Amerike. Još u maju 2024. on je dao ovlašćenje Ministarstvu trgovine i američkom trgovinskom predstavniku da pripreme takve mere. Međutim, trgovinski sporazum između EU i SAD zaključen u julu nije uključio filmsku industriju, iako su na većinu roba iz EU već uvedene carine od 15 procenata.

Udruženje Motion Picture Association (MPA) još je u martu 2024. pisalo Trampovoj administraciji tražeći zaštitu svojih interesa. Prema podacima Evropske audiovizuelne opservatorije, tokom 2023. u SAD je prikazano 4,8 miliona evropskih filmova.