Posledice po ekonomiju SAD sve ozbiljnije

Američka savezna vlada nalazi se u najdužem zastoju finansiranja (shutdown) u istoriji, a sudeći po političkoj blokadi u Vašingtonu, kraj se ne nazire. Nakon 38 dana bez dogovora, posledice po ekonomiju Sjedinjenih Država postaju sve ozbiljnije.

Zastoj je već premašio prethodni rekord iz 2019. godine, iz prvog mandata predsednika SAD Donalda Trampa (Trump). Ovog puta procene analitičara govore da svaka nedelja bez rešenja košta privredu između 10 i 30 milijardi dolara, pri čemu se većina predviđanja kreće oko 15 milijardi, prenosi Bloomberg.

Međutim, nije reč samo o brojkama, ovo je, po svemu sudeći, najštetniji zastoj u istoriji SAD. Za razliku od ranijih kriza, koje su trajale po nekoliko dana i čiji su efekti brzo nestajali, ovaj zastoj već je ostavio dubok trag. Nedostatak budžetskog finansiranja, koji je počeo 1. oktobra, sada već značajno usporava rast najveće svetske ekonomije.

Milioni Amerikanaca ne primaju bonove za hranu, dok je oko 1,4 miliona saveznih radnika ostalo bez plate, iako mnogi od njih i dalje moraju da rade. Istovremeno, investitori i kreatori ekonomske politike su u mraku, jer ključne državne institucije ne objavljuju podatke o stanju privrede.

„Ovaj zastoj verovatno ima najveći ekonomski uticaj od svih u istoriji“, ocenjuje Goldman Sachs, u nedavnom izveštaju. Prema procenama te banke, čak i ako se zastoj okonča naredne nedelje, rast realnog BDP-a u četvrtom kvartalu biće usporen za oko 1,15 procenata. Nezavisni Kongresni budžetski biro (CBO) procenjuje još veći pad, do dva procenta.

CBO upozorava da će se „ti efekti pojačavati što zastoj duže traje“, i dodaje da će između sedam i 14 milijardi dolara izgubljenog ekonomskog učinka ostati trajno izgubljeno. Goldman Sachs sada predviđa da će rast američke privrede u četvrtom kvartalu pasti na samo jedan odsto, nakon što je u prethodnom iznosio 3-4 procenta, prenosi CNN.

Analitičari ističu da je sadašnji zastoj „mnogo dublji“ od onih iz prošlosti jer obuhvata celokupno budžetsko finansiranje. Dok je onaj iz 2018-2019 pogađao samo oko 10 procenata državne potrošnje, sada je blokirano 100 odsto – sve agencije, svi programi, svi sektori.

Zastoj je došao u nepovoljnom trenutku, navode stručnjaci JPMorgan Asset Managementa, jer je američka ekonomija već bila u fazi usporavanja, a ovo ju je samo pogoršalo. Oni ističu da američku privredu trenutno opterećuje niz faktora – visoke carine, smanjena imigracija, i povratak obaveze otplate studentskih kredita. Takođe, ekonomski stručnjaci ocenjuju da je „šokantno koliko su i demokrate i republikanci spremni da nanesu javne štete, samo da bi ostvarili političke poene.

Najveći paradoks ovog zastoja jeste to što onemogućava procenu sopstvenih posledica. Budući da su gotovo sve statističke agencije zatvorene, SAD praktično lete „naslepo“, bez uvida u ključne ekonomske pokazatelje. Tokom zastoja objavljen je samo jedan zvanični izveštaj – indeks potrošačkih cena (CPI) za septembar, koji je bio potreban kako bi se izračunale godišnje korekcije socijalnih davanja.

Međutim, mesečni izveštaj o zapošljavanju, pokazatelji inflacije koje koristi Federalne rezerve, kao i podaci o potrošnji i proizvodnji, ostali su neobjavljeni. Za razliku od zastoja 2018-2019, kada je Biro za statistiku rada (BLS) imao finansiranje i mogao da prikuplja i objavljuje podatke, sada je sve zaustavljeno. Zbog toga su monetarne vlasti prinuđene da donose odluke u mraku. Prošle nedelje, prvi put u istoriji, Federalne rezerve su odlučivale o kamatnim stopama bez uvida u mesečne podatke o zaposlenosti.

Predsednik Feda Džerom Pauel (Jerome Powell) je to slikovito objasnio: „Šta radite kada vozite kroz maglu? Usporite! Ne tvrdim da ćemo to sigurno učiniti, ali moguće je da ćemo reći, ne vidimo jasno, hajde da budemo oprezni“, rekao je šef američke centralne banke.

Čak i kada se vlada ponovo otvori, kvalitet podataka mogao bi biti narušen, jer tokom zastoja BLS nije mogao da sprovede redovne ankete među kompanijama i domaćinstvima. Takođe, stopa nezaposlenosti za oktobar verovatno će veštački porasti, budući da BLS po pravilu smatra privremeno otpuštene radnike nezaposlenima, osim ako u međuvremenu ne pronađu drugi posao.

Dobra vest je da će se, po svemu sudeći, većina ekonomskih šteta brzo nadoknaditi kada se vlada ponovo pokrene. Goldman Sachs procenjuje da bi u prvom kvartalu nakon otvaranja BDP mogao da poraste za 1,3 procentna poena, jer će se državna potrošnja i plate zaposlenih u javnom sektoru vratiti u opticaj. To bi moglo da podigne rast privrede na 3,1 odsto, pod uslovom da sve funkcije budu brzo obnovljene.

Ipak, Kongresni budžetski biro upozorava da će deo gubitaka ostati trajan, između sedam i 14 milijardi dolara ako zastoj potraje osam nedelja. Sve te prognoze pretpostavljaju da će federalni službenici dobiti nazad svoje plate, što je tradicija u američkoj praksi, ali Tramp sada i to dovodi u pitanje.

Iako je tokom prvog mandata potpisao zakon koji garantuje retroaktivne isplate, Bela kuća je ove nedelje odbila da potvrdi da će radnici i ovog puta dobiti naknadu. Ako do toga ne dođe, ekonomska šteta bi mogla postati trajna, ne samo u brojkama, već i u poverenju građana da njihova država zna da funkcioniše.

U 38. danu zastoja, Amerika se nalazi u neobičnoj situaciji, najjača svetska ekonomija stoji u mestu, a politički lideri i dalje vode bitku bez dogovora. Za to vreme milioni radnika čekaju plate, a ekonomisti rade bez podataka.