Poslovni optimizam evropskih firmi u Kini na najnižim granama

Optimizam evropskih firmi koje posluju u Kini dostigao je do sada najniži nivo, iako je Peking u poslednje dve godine pokrenuo nekoliko inicijativa u cilju jačanja ekonomije i uslova za poslovanje stranih firmi i privlačenja stranih investicija, pokazuje danas objavljeno istraživanje Trgovinske komore Evropske unije u Kini.

Na usporavanje kineske privrede i oštru konkurenciju koja dovodi do pada cena i zadire u profit, evropska preduzeća odgovaraju smanjenjem troškova i investicionih planova, pokazuje studija. Od 503 kompanija koje su ispitane za potrebe istraživanja, većina se žalila na slabljenje kineske privrede i slabiju tražnju i ličnu potrošnju.

Sve više preduzeća odlučilo se i na preseljenje proizvodnih aktivnosti unutar same Kine i premeštanje lanaca snabdevanja u Kinu iz finansijskih razloga, pokazuje godišnji izveštaj o poverenju u poslovanje u Kini.

U kontekstu sve većih izazova, rekordnih 73 odsto preduzeća iz EU je navelo da je poslovanje u Kini prošle godine postalo teže u odnosu na 2023. godinu.

Dodatnih 71 odsto veruje da će usporavanje kineske ekonomije uticati na njihovo poslovanje i u naredne dve godine, a svega 29 odsto gaji optimizam u pogledu perspektive rasta, pokazala je anketa koju je komora sprovela među preduzećima iz EU.

Takođe rekordnih 63 odsto firmi je reklo da su tokom prošle godine zbog teškoća oko pristupa tržištu i regulatornih prepreka propustile dobre poslovne prilike, a 44 odsto veruje da će takvih regulatornih prepreka u narednih pet godina biti još i više.

Na sve veću politizaciju poslovnog okruženja u Kini u 2024. godini požalilo se 52 odsto anketiranih preduzeća, što je, kako navodi komora, pokazatelj eskalacije geopolitičkih tenzija. Dodaje se da je taj postotak u ovom trenutku sigurno i veći, jer je anketa sprovedena pre nego što su u aprilu i definitivno povećane međusobne carine Kine i SAD.

Na istorijskom minimumu je, pokazuje istraživanje, i postotak firmi koje planiraju ekspanziju poslovnih delatnosti u Kini, 38 odsto, za razliku od 36 odsto koje nemaju takve planove. 

Lance snabdevanja je u dodatnom procesu onšoringa delimično ili u potpunosti preselilo u Kinu 26 odsto učesnika ankete, dok se 13 odsto okrenulo izmeštanju, odnosno ofšoringu lanaca snabdevanja u inostranstvo. Osnovni cilj je stvaranje otpornih lanaca snabdevanja i pariranje konkurentnim kineskim lancima snabdevanja.

„Neizvesnost koja nastaje zbog eskalacije trgovinskih i geopolitičkih tenzija, zabrinutost zbog kineske ekonomije i uporna deflacija proizvođačkih cena izazivaju brigu kako evropskih, tako i kineskih kompanija“, izjavio je predsednik Trgovinske komore EU u Kini Jens Eskelund.

Mogućnost planiranja i pouzdanost tržišta su Kinu, prema rečima Eskelunda, učinili atraktivnom i kompanije su tamo dobro zarađivale.

„Ali čini se da su ti dani visokih profita i punjenja bankovnih računa bez mnogo muke prošlost“, rekao je Eskelund, dodajući da preduzeća sada moraju napornije da rade da bi zaradila.  

Denis Depu, direktor međunarodne konsultantske kuće Roland Berger iz Minhena, sa kojom je komora EU sprovela istraživanje, rekao je da je u toku nova, fragmentisanija globalizacija i da se kineska ekonomija stabilizuje sa sporojim rastom i većom konkurencijom, što je pre signal transformacije nego propadanja, i da to „novo okruženje predstavlja sveži izazov za multinacionalne kompanje“.

U anketi su učestvovale 503 kompanije iz EU. Trgovinska komora EU, prema sopstvenim podacima, zastupa interese oko 1.700 evropskih firmi koje posluju u Kini.