PREVELIKA PONUDA NAFTE I SVE MANJA POTRAŽNJA Cene „crnog zlata“ opet na nizbrdici

Cene nafte oštro padaju već drugu nedelju zaredom, usled pojačane neizvesnosti u pogledu potražnje, koju donosi nova ekspanzija zaraze korona virusom u Evropi i Americi, Rusiji kao i u drugim delovima sveta. Dodatnu neizvesnost stvaraju predstojeći predsednički izbori u SAD, zbog kojih su osim naftnog tržišta, padom vrednosti akcija reagovale i berze.

Sirovom naftom trguje se po najnižim cenama od maja, kada je počela primena ograničenja proizvodnje, kako bi se uspostavila ravnoteža između rastuće ponude i opale potražnje. Podsetimo, nakon kolapsa naftnog tržišta u aprilu, države OPEC i drugi veliki proizvođači nafte usaglasili su sporazum o smanjenju proizvodnje za 9,7 miliona barela dnevno, što je za oko 10 odsto manje od dotadašnje dnevne produkcije.

Sporazum je bio na snazi od 1. maja do 31. jula. Prema drugom sporazumu koji je na snazi od 1. avgusta, dozvoljena je proizvodnja dodatnih 2,0 miliona barela dnevno, što do kraja kalendarskog leta nije negativno uticalo na cene nafte. Šta više, cene su početkom septembra dostigle maksimalne vrednosti od početka pandemije. Bile su više od 45 dolara za barel.

Početak novembra obeležen je na naftnom tržištu padom cene američke nafte WTI (West Texas Intermediate) ispod granice 35 dolara za barel, uz tendenciju daljeg gubitka vrednosti. Slično je i sa cenom severnomorske nafte Brent, koja je spala na oko 37 dolara po barelu.

Zbog novih mera zatvaranja u više najrazvijenijih evropskih država izgledi potražnje za naftom nisu dobri. To je logična posledica novog zastoja u kretanju, putovanjima, proizvodnji i ostalim privrednim aktivnostima. Prema procenama stručnjaka dnevni pad potražnje u Evropi mogao bi da iznosi dodatnih oko milion barela dnevno u novembru.

Istovremeno, za oko milion barela dnevno povećana je ponuda sirove nafte, zbog obnavljanja njene proizvodnje u Libiji. Jedan i jedan su dva. To je višak ponude od oko dva miliona barela dnevno, što neminovno vodi ka padu cene. Kada se tome doda nedavni porast zaliha u SAD, kao i zasićeni uvozni kapaciteti Kine, koja je bila najveći kupac nafte u proteklom periodu, čini se da je smer kretanja naniže logičan put cena nafte u predstojećem periodu.

Za razliku od maja, juna i jula kada je uz povećanu letnju potražnju na tržište dospevalo 9,7 miliona barela nafte manje svakoga dana, sadašnjih 7,7 miliona ograničenja uz pomenutih oko 2,0 miliona barela je smanjenje od 5,7 miliona barela nafte dnevno, što je za svega oko 5,0 odsto manje od proizvodnje u periodu pre pandemije. Po svemu sudeći to je previše nafte u sadašnjim okolnostima, zbog čega je tržište reagovalo padom cena.

Nafte bi moglo uskoro biti još više, ukoliko na izborima za predsednika SAD bude pobedio demokratski kandidat Džo Bajden (Joe Biden), ocenjuje specijalizovani portal za monitoring energetskog tržišta Oil Price. Kako se navodi, Bajden bi mogao da otvori put za još dva miliona barela nafte dnevno iz Irana, koji je trenutno izbačen iz igre zbog američkih sankcija.

Ako bi se Vašington i Teheran vratili na put diplomatije, postoje izgledi da bi se mogle ublažiti stroge američke sankcije na iranski izvoz nafte. Analitičari veruju da se to ipak ne bi dogodilo preko noći, jer je tržište preslabo da primi dodatnih 2,0 miliona barela dnevno, jer se globalna potrošnja nafte verovatno neće vratiti na nivo pre pandemije ni do kraja iduće godine.

Čak i bez eventualnog povratka Irana na globalno tržište nafte, upitan je plan OPEC+ da po isteku drugog sporazuma koji bi trebalo da ostane na snazi do 1. januara 2021. godine, umanji restrikciju proizvodnje na 5,8 miliona barela dnevno, što bi bilo za gotovo četiri miliona barela dnevno više u odnosu na letnju proizvodnju. Ako se tome doda pomenuti višak od 2,0 miliona barela zbog pada potražnje u Evropi i obnovljene libijske proizvodnje, to je oko 6,0 miliona barela dnevno veća ponuda, a to bi bilo previše i bez nafte iz Irana.

Zbog toga treba očekivati da će OPEC+ ipak promeniti plan za početak 2021. godine. Takvu mogućnost je nagovestio ruski predsednik Vladimir Putin kada je rekao „da Moskva ne isključuje mogućnost“ da OPEC+ zadrži trenutna ograničenja, umesto da ih ukida tempom kojim je ranije planirano. „Ako bude potrebno možda možemo doneti i druge odluke o daljem smanjenju (proizvodnje nafte), ali za sada ne vidimo takvu potrebu“, rekao je nedavno ruski predsednik.

Uz prethodno navedeno, sve veći broj ekonomskih i energetskih stručnjaka predviđa da se potražnja za naftom nikada neće vratiti na nivo pre pandemije, jer se ubrzava globalno kretanje ka čistim izvorima energije, navodi Guardian. Nakon naglog pada potrošnje fosilnih goriva, navodno će uslediti revolucija u oblasti obnovljive energije, sa čim već računaju velike naftne kompanije.