Pržionice kafe u SAD ubrzano troše zalihe

Američke pržionice kafe ubrzano troše svoje zalihe dok čekaju ishod trgovinskih pregovora između SAD i Brazila, koji bi mogli da odrede da li će u budućnosti morati da plaćaju znatno više za nabavku kafe iz drugih zemalja.

Brazil je najveći svetski proizvođač kafe i snabdeva oko trećinu potrošnje u SAD, ali su brazilska zrna praktično nestala sa američkog tržišta od avgusta, kada je administracija predsednika SAD Donalda Trampa (Donald Trump) uvela uvoznu carinu od 50 odsto na brazilske proizvode, potez koji je istovremeno politički i trgovinski, prenosi Reuters.

Tramp je optužio Vrhovni sud Brazila da je nepravedno postupao prema njegovom savezniku, bivšem predsedniku Žairu Bolsonaru, dok se nova carina na kafu i druge proizvode iz Brazila tumači kao kazna vladi levičarskog predsednika Luiza Inasija Lule da Silve, Bolsonarovog naslednika. Bolsonaro je u međuvremenu pravosnažno proglašen krivim za organizovanje pokušaja državnog udara.

Rezultat ove carine je haos u američkoj industriji kafe, koja vredi oko 340 milijardi dolara — uvoznici su ostali sa blokiranom robom, pržionice plaćaju penale za otkazane isporuke, a potrošači daju i do 40 odsto više za šolju kafe nego ranije. Zalihe u SAD mogle bi da padnu na minimalni nivo do decembra, što stvara pritisak na pržioničare i lance kafića da pronađu nove izvore zrna po cenama koje im i dalje omogućavaju profit.

Neki su već morali da plate carinu od 50 procenata na brazilske isporuke koje su bile ugovorene pre nego što je nova mera uvedena. Drugi pokušavaju da preusmere zrna namenjena američkom tržištu ka drugim zemljama kako bi izbegli dodatne troškove.

Povećanje troškova osetili su i najveći lanci, uključujući Starbucks, čiji su se profitni marginama naglo smanjile u poslednjem kvartalu upravo zbog viših cena kafe. Kompanija je saopštila da će „visoki troškovi kafe nastaviti da predstavljaju prepreku bar tokom prve polovine sledeće godine“.

Neke američke pržionice uspele su da otkažu narudžbine brazilske kafe, uz plaćanje penala od 20–25 dolara po džaku od 60 kilograma, što je samo mali deo vrednosti pošiljke od oko 250.000 dolara po kontejneru, ali su time ostali bez zrna za preradu.

Pržionice testiraju zrna iz Kolumbije, Meksika i Centralne Amerike kao zamenu za brazilska, ali su ona skuplja i do 10 procenata, jer je potražnja porasla od uvođenja američke carine 9. jula. Istovremeno su cene brazilske kafe pale oko pet procenata.

Prema podacima američkog Biroa za statistiku rada, maloprodajne cene mlevene i pržene kafe su u septembru bile za 41 odsto više nego prošle godine, što dodatno podstiče lokalnu inflaciju hrane. SAD godišnje potroše oko 25 miliona džakova kafe, od čega je Brazil do sada obezbeđivao oko 8 miliona.