PŠENICA SKUPLJA OD NAFTE Istorijski tržišni fenomen

Pšenica je trenutno skuplja od nafte, što se nikada u istoriji nije dogodilo. Odluka Rusije da od 1. maja obustavi izvoz pšenice dodala je napetost među glavnim uvoznicima ove žitarice, a među njima su Turska, Indonezija, Brazil, Alžir, Maroko i Egipat.

Dok je svet bio obuzet naftnom krizom, kako navodi zagrebački „Jutarnji list“, gotovo neprimetno potres se dogodio na tržištu žitarica. Prema podacima organizacije UN za poljoprivredu, hranu i zdravstvo ova kriza nastala zbog pandemije korona virusa, mogla bi dovesti do globalne nestašice pšenice, a ponegde i izazvati glad.

Ruska odluka uznemirila je globalno tržište, a posebno izjava ruskog premijera Mihaila Mišustina da su „potrebe domaćeg stanovništa važnije“. Neki smatraju da Moskva čeka rast cena pšenice kako bi delimično pokrila izvozne gubitke nastale zbog niske cene energenata, navodeći da se ove godine očekuje dobra žetva u Rusiji.

Rusija je sa 34 miliona tona prvi izvoznik pšenice u svetu, a njena godišnja proizvodnja je oko 73 miliona tona. Sovjetski Savez svojevremeno je uvozio pšenicu iz SAD da bi namirio sopstvene potrebe, a carska Rusija bila je uoči Prvog svetskog rata najveći svetski izvoznik pšenice i jedan od najvećih svetskih proizvođača.

Od zabrane izvoza Rusija je izuzela četiri bivše sovjetske republike – Jermeniju, Kirgistan, Tadžikistan i Uzbekistan. Trenutni nedostatak ruske pšenice nadoknadiće se zalihama iz SAD i EU, a potencijal za veliko učešće u izvozu pšenice ima Ukrajina, koja bi mogla povećanjem prodaje izvan granica zemlje delimično da sanira manjak u budžetu.  

EU je prošle godine proizvela oko 156 miliona tona, a izvozi više od 30 miliona. Najviše se proizvede u Francuskoj, oko 40 miliona tona, dok je proizvodnja u Ukrajini 29 miliona tona. SAD je proizvela 52 miliona, a kanada 32 miliona tona.

Egipat je najveći svetski uvoznik pšenice sa 12,5 miiona tona, od čega više od tri miliona iz Rusije. Kairo je namirio ovogodišnje potrebe povećanim uvozom iz Francuske, ali ostaje otvoreno pitanje šta će biti dogodine, budući da se u zemljama najvećim uvoznicama očekuje razorna recesija.

Indonezija uvozi 11 miliona tona, Brazil 7,7 miliona, a Alžir sedam miliona tona. Veliko je pitanje kako će Nigerija, koja zbog naftne krize ima manjak u budžetu, moći da kupi dovoljne količine žitarica. Prema podacima UN, u Africi nedostatak hrane oseća 135 miliona ljudi, a tokom 2020. godine taj broj bi mogao da se poveća na 265 miliona.

Cena pšenice na svetskom tržištu je oko 217 dolara po toni. Trenutna cena WTI nafte je 19, 69 dolara za barel, a cena nafte Brent 26,44 dolara. Jedan barel ima masu 136 kilograma. Prosta računica pokazuje da jedna tona nafte staje u 7,35 barela. Dakle, tona skuplje nafte marke Brent košta 194,4 dolara. Razlika u ceni WTI nafte još je očiglednija, pa se zbog toga alternativni naziv za pšenicu – „žuta nafta“, čini sasvim opravdanim.