Rad od kuće sve ređi u SAD, a Hrvatska među “najmanje fleksibilnim” zemljama EU

Nakon pet godina tokom kojih su kompanije širom sveta rado prihvatale rad na daljinu i hibridne modele rada, deluje kao da je u toku veliki pomak nazad na obavljanje posla iz kancelarijskih prostora.

Svakako se čini da je takav trend najviše aktuelan u Sjedinjenim Američkim Državama, o čemu svedoči najnovije istraživanje konsultantske firme McKinsey – u ovdećoj svetskoj ekonomiji u svim industrijama udeo zaposlenih koji se vratio u kancelarije udvostručio se za godinu dana, sa 34 odsto u 2023. na 68 odsto u 2024.

Međutim, neki sektori beleže mnogo veći nivo kancelarijskog rada od drugih. Najveći rast u SAD zabeležen je u maloprodaji, ali i u javnom sektoru. Što se potonjeg tiče, američki predsednik Donald Tramp (Trump) nedavno je izjavio da svi zaposleni u saveznoj administraciji moraju da se vrate “uživo” na posao ili rizikuju da dobiju otkaz u službi.

McKinsey istraživanje je pokazalo da je udeo radnika na daljinu u svim industrijama pao na 17 odsto u 2024. godini, za razliku od 44 odsto u 2023. godini.

Tokom prošle godine, velike kompanije sa liste Fortune 500 — uključujući JP Morgan i Nike — vratile su dobar broj zaposlenih u kancelarije, zahtevajući od njih da budu fizički prisutni na poslu makar četiri dana u radnoj nedelji. Goldman Sachs i Amazon tražili su za većinu radnih pozicija potpuni povratak. Ovo je izazvalo i veliki talas negodovanja, proteste, pa i neke pokušaje oštrijeg sindikalnog organizovanja.

Šta su glavni razlozi ovom “povratničkom trendu”?

Za velike kompanije to je najpre upravljanje nekretninama u njihovom vlasništvu, ili prostorima koje su uzeli u zakup. Jednostavno, troškovi održavanja im postaju sve “nepotrebniji” kako raste broj odsutnih radnika. Na makro nivou – lokalna ekonomija slabi jer se prazne poslovni prostori u velikim gradovima, najčešće pri gradskim centrima ili lokacijama gde ima i dosta ugostiteljskih objekata, tako da se izaziva svojevrsni domino efekat.

Ovo se posebno vidi na primeru San Franciska, recimo, koji je za samo nekoliko godina prošao put od dragulja zapadne obale SAD, sa mnoštvom trendi lokala, pa do situacije da na ulicama u strogom centru grada zjape prazni lokali, oko kojih se skuplja sve veći broj beskućnika, kako piše Financial Times.

Jasno je stoga da kampanju o povratku u kancelariju podstiču predstavnici krupnog kapitala, najčešće interesnih fondova, kako bi podstakli obrt nekretnina, ali posledično bi se to pozitivno odrazilo i na širu sliku.

S druge strane, nakon perioda u kojem je dokazano da u pojedinim profesijama rad može efikasno da se obavlja od kuće, sada kompanije moraju da prilagode svoj pristup zaposlenima, nudeći dodatne benefite.

U zemljama Evropske unije stvari stoje nešto drugačije – dok je u SAD primetan pad broja remote i hybrid radnih mesta, u EU nije došlo do značajnijeg smanjenja hibridnih oblika rada, dok posao na daljinu i tu doživljava pad sa ranijih nivoa.

Uprkos padu od 1,0 odsto prošle godine, hibridni rad ostao je najčešći oblik aranžmana (44 odsto) među zaposlenima u EU u radnim ulogama koje se takođe mogu obavljati na daljinu, prema izveštaju Eurofonda.

Potpuno remote pozicije širom EU bloka su u padu sa 24 odsto na 14 odsto između 2022. i 2024. godine.

Ipak, slika raspodele rada od kuće, hibridnog rada i rada iz kancelarije značajno se razlikuje od države do države u EU.

U zemljama kao što su Holandija, Irska, Finska i Nemačka, većini radnika je dozvoljeno da rade od kuće u potpunosti ili delimično, sa stopama oko ili više od 70 odsto. Nasuprot njima, Kipar, Grčka, Hrvatska, Portugal i Italija su neke od najmanje fleksibilnih zemalja, ističe se u izveštaju Eurofonda.

Ovo se ne odnosi na proizvodne delatnosti.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Hibridni model rada pokazao se kao pun pogodak za zaposlene, ali i za poslodavce