Raskoš kraljevskog dvorca u službi oživljavanja savezništva

Poseta američkog predsednika Donalda Trampa (Donald Trump) Velikoj Britaniji protekla je u znaku pompe i srdačnih susreta, ali i jasnih razlika u stavovima koje ni najraskošniji prijemi nisu mogli da izmene. Velika Britanija priredila je američkom predsedniku doček kao retko kojem svetskom lideru, pun simbola nekadašnjeg imperijalnog sjaja.

Ipak, iza ceremonije i parade kriju se ozbiljne političke poruke. Britanska vlada želi povoljnije trgovinske uslove, investicije u usporenu ekonomiju i podršku SAD u planovima za posleratne bezbednosne garancije Ukrajini. Takođe, London strepi da Tramp, u svojoj bliskosti sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, ne ostavi Kijev bez američke zaštite, iako je američki predsednik izjavio u Londonu da ga je Putin „izneverio“, prenosi CNN.

Iako je britanski premijer Kir Starmer u svojoj rezidenciji u Čekersu priredio impozantan doček, uključujući i akrobatski prelet vojne ekipe Red Devils čiji avioni su ispuštali dim u bojama britanske i američke zastave, Tramp je priznao da je vrhunac posete bio prijem kod kralja Čarlsa i kraljice Kamile u dvorcu Vindzor.

Sam doček, međutim, pokazuje i paradoks, jer dok Tramp želi da „ponovo učini Ameriku velikom“, Velika Britanija prodaje slike svoje slave iz 19. veka, iako je u 21. veku zavisna od SAD za odbranu i ekonomski opstanak.

Velika Britanija obezbedila je istorijskih 150 milijardi funti stranih investicija od američkih kompanija, što je objavljeno u okviru državne posete predsednika SAD, i što će doneti stvarne promene za građane širom zemlje. Ovim sporazumima biće otvoreno više od 7.600 kvalitetnih radnih mesta, što će oživeti zajednice i ubrzati rast u sektorima budućnosti, saopštila je britanska vlada.

Najosetljivija pitanja, Gazu i Ukrajinu, dvojica lidera su razmatrali u razgovoru iza zatvorenih vrata koji je trajao skoro sat vremena. Iako su ton i atmosfera bili srdačni, u stavovima nije došlo do približavanja. Tramp ostaje čvrsto pri svojoj politici, a ovakve posete neće promeniti američke stavove o trgovini, carinama ili globalnim pitanjima, prenosi BBC.

Tramp je izjavio da je ilegalnu imigraciju u SAD sveo na nulu, podsećajući da je upravo to bio jedan od razloga zbog kojih se kandidovao za predsednika. On je rekao da je premijeru Starmeru savetovao da i Velika Britanija mora da zaustavi taj problem, čak i uz pomoć vojske, naglasivši da nije važno kako, već da je ključno da se to zaustavi.

Starmer je, s druge strane, istakao da je reč o izazovu koji pogađa celu Evropu. Prema njegovim rečima, do sada je vraćeno 35.000 ljudi, što je najveći broj u poslednjim godinama.

Za Starmera, koji je prošle godine osvojio ubedljivu izbornu pobedu, ali danas tone u političku krizu, poseta je bila ozbiljan test. On je uspeo da obezbedi niže američke carine nego EU, da se predstavi kao ključni saveznik Vašingtona po pitanju Ukrajine i da obeća veća izdvajanja za odbranu, iako je nejasno kako će se to finansirati.

Kralj Čarls, nekada predmet podsmeha, danas pokazuje političku spretnost. Njegov govor o prijateljstvu Britanije i SAD prizvao je istorijske slike Džordža Vašingtona i Džona Adamsa, dok je sam doček bio pažljivo koreografisan da odobrovolji Trampa. Britanska monarhija, svesna svoje uloge simbola, koristi istorijske reference kako bi održala iluziju kontinuiteta i snage.

Britanski i američki mediji ocenjuju da London zna da Tramp nije predsednik koji se može ubediti argumentima, već laskanjima. Doček u Vindzoru bio je pažljivo osmišljena poruka da su London i Vašington i dalje „u istom čamcu“.

Ali ostaje pitanje da li će Tramp, uprkos počastima i svečanostima, biti spreman da se odrekne svog „Amerika na prvom mestu“ instinkta zarad savezništva koje Velika Britanija očajnički želi da očuva.