Rast američke ekonomije u prethodnom kvartalu 1,4 odsto

Rast američke ekonomije u četvrtom kvartalu usporio je više nego što se očekivalo, pre svega zbog posledica prošlogodišnjeg zastoja rada savezne vlade (shutdown) i slabijeg rasta potrošnje građana. Ipak, procenjuje se da bi poreske olakšice i ulaganja u veštačku inteligenciju mogli da podstaknu privrednu aktivnost tokom ove godine.

Prema preliminarnoj proceni Biroa za ekonomske analize pri Ministarstvu trgovine, bruto domaći proizvod (BDP) porastao je po godišnjoj stopi od 1,4 odsto u poslednjem kvartalu. Ekonomisti koje je anketirala agencija Reuters očekivali su rast od tri odsto. Ipak, anketa je završena pre objave podataka koji su pokazali da je trgovinski deficit u decembru dostigao najviši nivo u poslednjih pet meseci.

U trećem kvartalu ekonomija je rasla znatno brže, po stopi od 4,4 procenta. Nestranačka Kongresna kancelarija za budžet procenila je da je zastoj rada vlade smanjio rast BDP-a u četvrtom kvartalu za 1,5 procenata, zbog manjeg obima usluga federalnih službenika, niže državne potrošnje i privremenog smanjenja pomoći kroz program bonova za hranu. Očekuje se da će veći deo tog gubitka biti nadoknađen, ali se procenjuje da između sedam i 14 milijardi dolara neće biti vraćeno u ekonomiju.

Pred objavljivanje izveštaja, američki predsednik Donald Tramp (Donald Trump) naveo je na društvenim mrežama da je zastoj rada vlade „koštao SAD najmanje dva procenta BDP-a“ i poručio da ne sme biti novih blokada, uz apel za niže kamatne stope.

Izveštaj, čije je objavljivanje kasnilo zbog zastoja u radu vlade od 43 dana, ukazao je i na neravnomeran ekonomski oporavak. Ekonomisti govore o „k-obliku“ rasta, gde domaćinstva sa višim prihodima napreduju, dok se građani sa nižim primanjima suočavaju sa teškoćama usled visoke inflacije, delom izazvane carinama na uvoz, i sporog rasta plata.

Takva situacija dovela je do, kako to nazivaju ekonomisti i politički protivnici Trampa, krize priuštivosti. Tokom prošle godine otvoreno je samo 181.000 novih radnih mesta, najmanje izvan perioda pandemije još od recesije 2009. godine, i znatno manje u odnosu na 1,459 miliona radnih mesta u 2024. godini.

Rast lične potrošnje takođe je usporio u odnosu na treći kvartal, kada je iznosio 3,5 odsto. Ekonomisti smatraju da je potrošnja uglavnom bila vođena imućnijim domaćinstvima i da je finansirana na račun smanjenja štednje, dok je inflacija smanjivala kupovnu moć građana.

Očekuje se da bi potrošnja mogla dobiti podsticaj zahvaljujući većim poreskim povraćajima ove godine, kao posledici poreskih olakšica. Takođe, procenjuje se da su ulaganja u veštačku inteligenciju, uključujući data centre, poluprovodnike, softver i istraživanje i razvoj, činila oko trećine ukupnog rasta BDP-a u prva tri kvartala 2025. godine, ublažavajući negativne efekte carina i smanjenog priliva imigranata. Ipak, smatra se da ovaj izveštaj verovatno neće imati značajan uticaj na monetarnu politiku.