Rizici od globalne recesije izazivaju zabrinutost finansijskih tržišta

Rizici od globalne recesije ponovo su se našli visoko na listi zabrinutosti finansijskih tržišta, ali podaci iz privrede i ključni finansijski indikatori ne pružaju jasnu sliku.

Privremeno obustavljanje većine recipročnih tarifa na 90 dana, koje je američki predsednik Donald Tramp (Donald Trump) uveo u aprilu, delimično je umirilo investitore, ali je šteta po biznis i potrošačko poverenje već načinjena i očekuje se da će usporiti ekonomski rast. “Rizici od recesije su značajno porasli, i ako bi došlo do dogovora oko tarifa. Šansa da SAD uđu u recesiju je 50-50” rekao je Gaj Miler, glavni strateg za tržišta u Zurich Insurance Group, prenosi Reuters.

Postoji raskorak između tzv. „mekih“ pokazatelja (poput anketa o poverenju potrošača i biznisa) i „tvrdih“ podataka (poput statistike zaposlenosti). Ovaj raskorak otežava procenu stvarnog rizika od recesije. Podaci o zaposlenosti u SAD i dalje pokazuju otpornu ekonomiju. U evrozoni je zabeležen skroman rast, dok su u SAD zabeleženi privremeni padovi koji se objašnjavaju pripremama firmi pred uvođenje tarifa. Pokazatelji poverenja potrošača i preduzeća su u padu, u SAD je poverenje potrošača palo na najniži nivo u gotovo pet godina.

Prognoze rasta drastično su smanjene u poslednja tri meseca. Ekonomisti koje je anketirao Reuters sada vide visoku verovatnoću recesije, iako su nedavno predviđali snažan rast. Barclays smatra da se radi o značajnom globalnom usporavanju, sa blagim recesijama u SAD i evrozoni. Ipak, recesija nije izvesna. Potencijalni sporazumi o trgovini ili poreskim olakšicama u SAD bi mogli smanjiti rizike, dok bi niže kamatne stope i fiskalni podsticaji u evrozoni mogli ublažiti udar.

Tržišta sirovina ukazuju na snažno usporavanje rasta. Cena nafte pala je za oko 16 odsto od početka godine, na oko 60 dolara po barelu. Ukoliko se to održi, 2025. bi mogla biti najgora godina za naftu od pandemije 2020. godine. Cena bakra porasla je od najnižih vrednosti u aprilu, ali je još ispod maksimuma iz marta. Citi banka predviđa pad potražnje za bakrom u narednih nekoliko meseci zbog usporavanja proizvodnje i uvođenja tarifa na kineske proizvode.

Tržišta državnih obveznica odražavaju zabrinutost zbog usporavanja izazvanog tarifama, ali ne i direktan strah od recesije, jer investitori veruju da će centralne banke brzo reagovati smanjenjem kamatnih stopa. Kina je već snizila stope. Očekuje da će ECB smanjiti kamatne stope za 60 baznih poena do decembra, dok tržišta od Feda očekuju smanjenje oko 80 baznih poena do kraja tekuće godine.

Istovremeno, rast akcija sugeriše da su strahovi od recesije oslabili. Nemačke akcije blizu su rekordnih vrednosti, a berze u Njujorku i Tokiju porasle su više od 15 odsto u odnosu na prethodne minimume. Međutim, izveštaji kompanija pokazuju da oprez nije bez osnova. Electrolux, Volvo, Logitech i Diageo su smanjili ili povukli svoje prognoze. General Motors je takođe povukao prognozu iako je zabeležio dobre rezultate.

Prvi kvartal možda je bio poslednji koji nije bio pogođen tarifama. Od drugog kvartala one postaju faktor. Imajući u vidu neizvesnost, očekuje se da će se uskoro to odraziti na vrednovanja akcija, ocenjuju analitičari.  Iako su se rizici od recesije globalno povećali, konačna odluka o tome da li će se ona zaista dogoditi zavisi od narednih koraka, posebno trgovinskih sporazuma, fiskalnih mera i politike centralnih banaka.