Rusija inkasirala šest milijardi evra prihoda od nafte i gasa od početka rata

Rusija je zemlja koja se čini kao najveći dosadašnji dobitnik rata na Bliskom istoku s obzirom na to da je enorman skok cena nafte doneo nove prihode zvaničnoj Moskvi, na koje verovatno do pre nekoliko nedelja nisu računali. Takođe, SAD su privremeno dozvolile kupovinu ruske nafte.

Izveštaj Urgewalda, organizacije za zaštitu životne sredine i ljudskih prava, pokazuje da je Rusija prikupila šest milijardi evra prihoda od fosilnih goriva otkako je rat počeo pre manje od dve nedelje.

Rusija zarađuje 510 miliona evra dnevno od fosilnih goriva nakon pada isporuka sa Bliskog istoka, što je 14 odsto iznad nivoa iz februara, navodi se u analizi.

Prošle nedelje, SAD su privremeno ovlastile Indiju da kupuje naftu od Moskve i nagovestile da bi mogle razmotriti ukidanje dodatnih sankcija na rusku naftu.

Administracija američkog predsednika Donalda Trampa (Donald Trump) izdala je u četvrtak novu dozvolu kojom se državama privremeno omogućava kupovina određenih ruskih naftnih proizvoda. Odluka je doneta istog dana kada je cena nafte Brent premašila 100 dolara po barelu prvi put od avgusta 2022. godine, dok se rat sa Iranom nastavlja i dodatno potresa tržišta energije.

„To je realnost geopolitike fosilnih goriva. Kada na tržištima vlada panika, autoritarni izvoznici profitiraju. Za manje od dve nedelje, Rusija je zaradila procenjenih šest milijardi evra od izvoza fosilnih goriva, novca koji na kraju hrani Kremljovu ratnu mašineriju”, izjavio je Aleksander Kirk (Alexander Kirk) iz Urgewalda.

Ublažavanje sankcija sada ne bi stabilizovalo tržišta. Ono što bi uradilo jeste da bi omogućilo Rusiji da proda istu naftu po daleko boljoj ceni. Američke sankcije su primorale rusku sirovu naftu da se prodaje uz značajan popust. Ukidanje sankcija zatvara taj jaz preko noći i donosi Kremlju podsticaj prihoda vredan milijarde, baš u trenutku kada pritisak počinje da deluje, smatra on.

„Ovo je politički izbor. Vlade mogu ostati dosledne sankcijama ili mogu poslati signal da će Zapad, ako cene energije dovoljno porastu, uvek naći razlog da poklekne. Taj izbor neće samo produžiti patnju Ukrajine. On će potkopati bezbednost Evrope u celini“, smatra Kirk.

Napad na infrastrukturu Gazproma

U međuvremenu, ruska kompanija Gazprom objavila je da su njeni objekti na jugu Rusije u poslednje dve nedelje napadnuti ukupno 12 puta, što je izazvalo zabrinutost za snabdevanje gasom.

Gazprom navodi da je reč o kritičnoj infrastrukturi koja obezbeđuje pouzdanost izvoznih isporuka gasa putem gasovoda Turski tok i Plavi tok.

Vazdušno naoružanje je, kako dodaju, korišćeno i u četvrtak za napad na infrastrukturu za transport gasa na jugu Rusije, konkretno na kompresorsku stanicu (KS) Russkaya, dok su dan ranije detektovani napadi na KS Beregovaya i K Kazachya“. Navodi se da su svi napadi odbijeni.

Prema saopštenju ruskog Ministarstva odbrane, napadi su bili naročito intenzivni 10. i 11. marta. Kompresorska stanica Beregovaya deo je početne stanice sistema gasovoda Plavi tok, kojim se snabdeva Turska. Stanica Ruskaja na istin način pripada sistemu Turskog toka, kojim se snabdevaju i Srbija i Bosna i Hercegovina.

Nadežda Kokotović iz Briselskog kluba za energetiku za Biznis.rs kaže da je u više navrata upozoravala na mogućnost da gasna infrastruktura postane meta u ratnim dejstvima po analogiji sa gasovodom Severni tok i naftovodom Družba.

Prema njenim rečima, mogućnost prekida snabdevanja preko Turskog toka na ovaj način je predsednik Rusije Vladimir Putin najavio još pre nekoliko nedelja.

Pre dva dana ponovo je dao zadatak kompanijama, prvenstveno Novateku i Vladi Ruske Federacije da razmotre mogućnost i svrsishodnost prekida isporuka ruskih energenata na evropsko tržište. Namera Putina je da Rusija ne čeka da im Evropa zatvori vrata, već da se sami povuku i preusmere te količine sa evropskog tržišta na perspektivnije pravce, objašnjava ona.

„Mi ćemo, naravno, nastaviti da isporučujemo naftu i gas onim zemljama koje su i same pouzdani partneri – mislim ne samo na naše partnere u Azijsko-pacifičkom regionu, već i na države istočne Evrope, kao što su Slovačka i Mađarska“, naveo je Putin.

Kokotović smatra da je ova izjava i vrsta političke podrške Viktoru Orbanu pre izbora u Mađarskoj ali ostaje nejasno zašto Srbija nije pomenuta u kontekstu pouzdanih partnera.

Podsetimo, Srbija ima ugovorene isporuke gasom iz Rusije do kraja marta.

Putin nudi gas Evropi, ali i preti povlačenjem

U svetlu sukoba na Bliskom istoku, Putin je kazao da je Rusija više puta upozoravala da će pokušaji destabilizacije situacije u tom delu sveta neizbežno dovesti u opasnost globalni gorivno-energetski kompleks, podići cene nafte i gasa, ograničiti isporuke tih resursa širom sveta i poremetiti dugoročne investicione planove, što se i događa.

Ocenio je da je potpuno preusmeravanje isporuka bliskoistočne nafte bez korišćenja Ormuskog moreuza trenutno, barem sada, nerealno. Promena logistike ne samo da će potrajati, već će zahtevati i značajna ulaganja, a nafta je potrošačima potrebna već danas. Cene nafte i gasa rastu a pojačava se konkurencija kupaca za dobavljače energenata, za obezbeđivanje stabilnih i predvidivih isporuka nafte i gasa.

U tom kontekstu Putin je istakao da je Rusija pouzdan snabdevač energenata i nastaviće da isporučuje naftu i gas onim zemljama koje su i same pouzdani partneri. Istovremeno je  podsetio da zemlje Evropske unije planiraju od 25. aprila uvedu dodatna ograničenja na kupovinu ruskih ugljovodonika, uključujući i ukapljeni prirodni gas, sve do potpunog zabranjivanja isporuka do 2027. godine.

“U tom kontekstu vladi je već postavljen zadatak da proceni mogućnost i svrsishodnost prekida isporuka naših energenata na evropsko tržište – da ne čekamo da nam demonstrativno zatvore vrata, već da to učinimo već sada i preusmerimo te količine sa evropskog tržišta na perspektivnije pravce. I da se tamo učvrstimo – što je najvažnije”.

Trenutna tržišna situacija je takva da, ako se sada preorjentišemo na tržišta kojima su potrebne povećane isporuke, možemo se tamo i trajno pozicionirati – tamo gde postoji stabilna dugoročna potražnja i pouzdani dugoročni odnosi, u državama koje sa Rusijom grade konstruktivne poslovne odnose, naveo je ruski predsednik.

“Ako evropske kompanije i kupci ipak odluče da obnove saradnju i obezbede nam dugoročan, stabilan zajednički rad, oslobođen političke konjunkture – molim lepo, mi nikada nismo odbijali saradnju. Spremni smo da radimo sa evropskim partnerima, ali su nam potrebni signali s njihove strane da su i oni spremni na saradnju i da će obezbediti stabilnost i predvidivost”, kazao je Putin.