SAD nastoje da zamene Rusiju na azijskom energetskom tržištu

Vašington vodi pregovore sa azijskim zemljama o mogućnosti da zameni Rusiju i postane njihov glavni snabdevač energentima, izjavio je američki ministar energetike Kris Rajt (Chris Wright). Istovremeno, američka energetska politika mogla bi da ugrozi ciljeve dekarbonizacije azijskih zemalja.

„Najveći izvor uvoza nafte i gasa u Evropu bila je Rusija. Sjedinjene Američke Države sada preuzimaju obe te pozicije. Vodimo iste razgovore sa azijskim zemljama, a dijalog sa Indijom je u ranoj fazi“, rekao je Rajt u intervjuu za Fox Business.

Podsetimo, predsednik SAD Donald Tramp (Trump) potpisao je ukaz o uvođenju dodatnih carina od 25 procenata na uvoz iz Indije. Ministarstvo spoljnih poslova Indije ocenilo je nove američke carine kao nepravedan potez.

Tramp svoju energetsku strategiju zasniva na prirodnom gasu, videći ga kao rešenje za više problema, od trgovinskog deficita, preko snabdevanja centara baza podataka energijom, do jačanja američkog izvoza. On planira da gas postane glavni domaći izvor energije i da SAD budu vodeći svetski izvoznik, ali analitičari upozoravaju da je to „veliki zalogaj“ i da može ugroziti obećanje o snižavanju cena energije.

SAD imaju ogromne rezerve gasa, ali nedovoljnu infrastrukturu – pre svega gasovode – da zadovolje rastuću potražnju unutar zemlje, kao i za izvoz. Trampove carine na čelik i druge materijale dodatno poskupljuju izgradnju. Iako administracija olakšava dozvole i ukida klimatske propise, tržište, a ne politika, na kraju određuje obim izvoza, ocenjuje Politico.

Gas je ujedno deo strategije za smanjenje evropske zavisnosti od ruskog gasa i suprotstavljanje energetskoj politici Kine u Aziji i Africi. Postoje međutim prepreke, složene dozvole, otpor ekoloških grupa, problemi u lancu snabdevanja i spora izgradnja elektrana. Stručnjaci upozoravaju da ni gas ne može sam zadovoljiti sve energetske potrebe, posebno uz brzi rast potrošnje centara baza podataka.

Trampova politika favorizuje gas nad obnovljivim izvorima, usporava projekte vetroparkova i solarnih postrojenja, dok ubrzava nove gasovode. Industrija je optimistična i već najavljuje nove projekte, ali postoji rizik da ubrzane procedure padnu na sudu. Povećani izvoz TPG-a mogao bi smanjiti ponudu u zemlji i podići cene za potrošače.

Više azijskih zemalja je u pregovorima o carinama sa Sjedinjenim Državama pristalo na energetske ustupke koji, prema mišljenju analitičara, mogu usporiti dekarbonizaciju regiona i prekršiti globalne obaveze o smanjenju emisija.

Predsednik SAD Donald Tramp uveo je nove „recipročne carine“ od 10 do 41 odsto na robu iz većine azijskih ekonomija i drugih zemalja, uz obavezne ustupke partnera, poput bescarinskog pristupa američkim proizvodima i obaveze kupovine američke energije i aviona.

Indonezija, Južna Koreja i Tajland pristali su da uvoze naftu i gas kako bi smanjili trgovinski deficit sa SAD, dok se Pakistan dogovorio o saradnji s Amerikom na razvoju svojih velikih rezervi nafte. SAD i Japan planiraju veliko povećanje američkog izvoza energije, uključujući novi ugovor o otkupu TPG sa Aljaske.

Ekološke organizacije poput 350.org upozoravaju da ovakvi sporazumi mogu usporiti prelazak na čistu energiju, povećati troškove obnovljivih izvora i ojačati zavisnost od fosilnih goriva, iako su mnoge azijske zemlje već postavile ambiciozne ciljeve za povećanje udela obnovljive energije.

Stručnjaci dodaju da kratkoročna odluka o uvozu američke nafte i gasa može biti reverzibilna, ali širenje infrastrukture za fosilna goriva, poput novih gasovoda ili termoelektrana, može zaključati zemlje u dugoročno nepovoljnom energetskom pravcu.

Takođe, američko povlačenje iz Pariskog sporazuma može dodatno usporiti energetsku tranziciju u Aziji, jer neke zemlje mogu slediti primer SAD i odustati od sopstvenih ciljeva dekarbonizacije.