SAD preuzimaju dugoročnu kontrolu trgovine naftom iz Venecuele

Cene nafte stabilizovale su se u četvrtak nakon nedavnog pada, jer su investitori procenjivali uticaj rastućih geopolitičkih tenzija. Geopolitička situacija, posebno u vezi sa Venecuelom, nastavlja da utiče na tržišta sirovina i sentiment investitora.

Američki zvaničnici saopštili su da SAD planiraju dugoročno da kontrolišu prodaju i prihode od nafte iz Venecuele kako bi stabilizovale tu ekonomiju, obnovile njen naftni sektor i osigurale da se ti resursi koriste u američkim interesima. Istog dana kada su iznete te izjave, SAD su zaplenile dva tankera povezana sa Venecuelom u Atlantskom okeanu, „Sofija“ koji je prevozio naftu za „Marinera“ pod ruskom zastavom, kao deo agresivnije politike prema tokovima nafte u regionu, prenosi Reuters.

Očekivanja da bi veća proizvodnja sirove nafte iz Venecuele mogla prouzrokovati povećanje globalne ponude dovela su do pada cena ranije ove nedelje, ali su se one oporavile u četvrtak. Američka sirova nafta poskupela je za oko 0,5 odsto na 56,29 dolara po barelu, dok je cena nafte Brent takođe porasla za oko 0,5 odsto i dostigla je 60,29 dolara po barelu.

Potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država Džej Di Vens (DJ Vance) izjavio je da je zaplenjeni tanker „Marinera“ plovio pod ruskom zastavom kako bi zaobišao američke sankcije. Prema njegovim rečima, do decembra 2025. brod se zvao Bella 1 i plovio je pod zastavom Paname.

„To je bio lažni ruski naftni tanker. U suštini su pokušavali da se predstave kao ruski tanker kako bi izbegli sankcije“, rekao je Vens u intervjuu za Fox News.

Američke mornaričke snage su 7. januara izvršile desant na tanker dok se nalazio u međunarodnim vodama. Rusko Ministarstvo saobraćaja ranije je saopštilo da je „Marinera“ 24. decembra 2025. dobila privremenu dozvolu za plovidbu pod zastavom Ruske Federacije. Sa druge strane, američko Ministarstvo pravde navelo je da je brod, kršeći američke sankcije, prevozio naftu iz Venecuele i Irana, kao i da je tanker „Bella 1“ bio na poternici.

Među članovima posade bilo je ruskih državljana. Ministarstvo spoljnih poslova Rusije pozvalo je SAD da obezbede „humano i dostojanstveno postupanje“ prema njima i da ne ometaju njihov povratak u Rusiju. Američki državni tužilac je, međutim, saopštio da će protiv članova posade biti podignute krivične optužnice, prenosi Komersant.

Predsednik SAD Donald Tramp (Donald Trump) izjavio je da će, u okviru novog sporazuma, Venecuela moći da koristi prihode od prodaje nafte isključivo za kupovinu robe američke proizvodnje. Kako je naveo, to se odnosi na poljoprivredne proizvode, lekove i medicinska sredstva, kao i opremu za energetska postrojenja.

„Drugim rečima, Venecuela se obavezuje da posluje sa Sjedinjenim Američkim Državama kao sa svojim glavnim partnerom, što je mudra odluka i veoma dobar korak, kako za narod Venecuele, tako i za SAD“, napisao je Tramp na društvenoj mreži Truth Social.

Američka vojska je 3. januara izvela udare na Karakas i tom prilikom zarobila predsednika Venecuele Nikolasa Madura. Nekoliko dana kasnije, 7. januara, američki državni sekretar Marko Rubio saopštio je da je Vašington pripremio plan kako bi se sprečilo da Venecuela „potone u haos“. Prema njegovim rečima, Sjedinjene Države nameravaju da prodaju venecuelansku naftu po tržišnim cenama, bez ikakvih popusta.

Tržišni analitičari ističu da negativna reakcija na komentare predsednika SAD Donalda Trampa o kontroli venecuelanske nafte možda nije sasvim opravdana, jer bi američka kontrola mogla značiti da postojeće sankcije ili ograničenja ostanu na snazi na kratak rok, što bi zapravo podržalo cene nafte.

U suštini, cene nafte trenutno odražavaju kombinaciju uticaja geopolitike – posebno u vezi sa situacijom u Venecueli i politikom SAD, kao i ekonomske neizvesnosti i globalnim trgovinskim tenzijama.