Saradnja vlada i diverzifikacija energije svetu potrebniji nego ikada

Države širom sveta suočavaju se sa pretnjama po energetsku bezbednost. Javljaju se dugoročni rizici u smislu trošenja energije koji je guraju u srce geopolitičkih tenzija i uzdižu je kao ključno pitanje ekonomske i nacionalne bezbednosti.

Međunarodna agencija za energiju (IEA) u svom Svetskom energetskom pregledu 2025 (World Energy Outlook – WEO 2025) naglašava potrebu da vlade teže većoj diverzifikaciji snabdevanja i povećanoj međusobnoj saradnji kako bi se lakše snalazile u neizvesnostima i turbulencijama koje predstoje.

IEA navodi da je među mnogim trendovima, zajedničkim za sve scenarije u ovogodišnjem izveštaju, istaknuta rastuća svetska potreba za energetskim uslugama u narednim decenijama – sa rastućom potražnjom za mobilnošću, grejanjem, hlađenjem, osvetljenjem i drugim kućnim i industrijskim upotrebama, ali i sve više za uslugama u vezi sa veštačkom inteligencijom (AI).

Novi veliki igrači na globalnom tržištu energije

Slika tržišta energije se menja, dolaze novi igrači. Grupa zemalja u razvoju – predvođena Indijom i Jugoistočnom Azijom, a pridružile su im se zemlje Bliskog istoka, Afrike i Latinske Amerike – sve više oblikuje dinamiku tržišta energije u narednim godinama. Kako se navodi, sve one zajedno preuzimaju palicu od Kine, koja je činila polovinu globalnog rasta potražnje za naftom i gasom, i 60 odsto rasta potražnje za električnom energijom od 2010. godine.  

Usled ovih promena, tradicionalne energetske rizike koji utiču na bezbednost snabdevanja naftom i gasom sada prate ranjivosti u drugim oblastima, najvidljivije u lancima snabdevanja kritičnim mineralima.

Oni su vitalni za elektroenergetske mreže, baterije i električna vozila, ali takođe igraju ključnu ulogu u proizvodnji čipova za AI, mlaznim motorima, odbrambenim sistemima i drugim strateškim industrijama, ističe se u WEO.

 „Sada je došlo ono vreme kada su tenzije u oblasti energetske bezbednosti razgranate na više sektora istovremeno, i ta situacija zahteva isti fokus koji su vlade pokazale kada su stvorile IEA nakon naftnog šoka 1973. godine“, rekao je izvršni direktor IEA Fatih Birol.

Potražnja za električnom energijom raste brže od potrošnje

Električna energija je u srcu modernih ekonomija, a potražnja za električnom energijom raste mnogo brže od ukupne potrošnje energije u svim scenarijima u WEO-2025.

Investitori se usklađuju sa ovim trendom, a troškovi u smislu snabdevanja električnom energijom i  elektrifikacije krajnje potrošnje već predstavljaju polovinu investicija u globalnu energiju danas.

„Analiza u Svetskom energetskom pregledu već godinama ističe rastuću ulogu električne energije u ekonomijama širom sveta. Prošle godine smo rekli da svet brzo ulazi u doba električne energije – i danas je jasno da je ono već stiglo“, rekao je dr Birol i dodao da u odstupanju od trenda iz prošle decenije povećanje potrošnje električne energije više nije ograničeno samo na zemlje u razvoju.

Brzi rast potražnje iz data centara i veštačke inteligencije pomaže u povećanju potrošnje električne energije i u razvijenim ekonomijama.

Očekuje se da će globalna ulaganja u data centre dostići 580 milijardi dolara u 2025. godini, što premašuje cifru od 540 milijardi dolara za globalno snabdevanje naftom, objašnjava se u izveštaju.

Ključno pitanje za energetsku bezbednost u doba električne energije je brzina kojom se uspostavljaju nove mreže, skladištenja i drugi izvori fleksibilnosti elektroenergetskog sistema. Za sada, neki od ovih elemenata zaostaju. Investicije u proizvodnju električne energije su porasle za skoro 70 odsto od 2015. godine, ali je godišnja potrošnja na mrežu rasla manje od polovine tog tempa.

Uvećavanje zaliha nafte i gasa

U WEO-2025 svi scenariji ukazuju na obilne globalne zalihe nafte i gasa u bliskoj budućnosti. Tržišta nafte već odražavaju ovo, a današnja geopolitička krhkost koegzistira sa cenama nafte u rasponu od 60 do 65 dolara po barelu.

Slično olakšanje tržišne ravnoteže za prirodni gas čini se neizbežnim, kako novi projekti za izvoz tečnog prirodnog gasa (TPG) počinju sa radom.

Konačne investicione odluke za nove TPG projekte su naglo porasle 2025. godine, doprinoseći očekivanom talasu ponude prirodnog gasa u narednim godinama. Oko 300 milijardi kubnih metara novih godišnjih kapaciteta za izvoz TPG-a trebalo bi da počne sa radom do 2030. godine, što će dovesti do povećanja raspoložive globalne ponude TPG-a za 50 odsto.

Oko polovine novih kapaciteta se gradi u Sjedinjenim Ameirčkim Državama, a dodatnih 20 odsto u Kataru. Potražnja za prirodnim gasom je revidirana naviše u ovogodišnjem WEO-u, ali i dalje postoje pitanja o tome gde će sav novi TPG otići.