Savić: Centralne banke mogu i da povećaju kamatne stope, ali ne još

Posle podataka o ubrzanju inflacije u SAD u junu na 2,7 procenata, smanjeni su izgledi da će Federalne rezerve nastaviti sa snižavanjem kamatnih stopa, a čak možemo da očekujemo i povećanje referentne kamate, ali – za sada verovatno ne. Uticaj carina na rast cena je neminovan, ocenio je za Biznis.rs profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Ljubodrag Savić.

Potrošačke cene u SAD porasle su u junu najviše u poslednjih pet meseci, prema zvaničnim podacima, što ukazuje da uvozne carine počinju da utiču na inflaciju i da bi Fed mogao da odloži smanjenje kamatnih stopa barem do septembra, prenose američki mediji.

Prošle nedelje Tramp je najavio da će od 1. avgusta stupiti na snagu nove carine na uvoz iz više zemalja, uključujući Meksiko, Japan, Kanadu, Brazil i Evropsku uniju.

„Nepredvidivo ponašanje američkog predsednika Donalda Trampa proizvodi neizvesnost i nestabilnost, a to je podloga za pogoršanje situacije. Sa setom ćemo se prisećati globalizacije koja je najviše koristila razvijenim zemljama, ali od koje su i druge imale korist. Sada je došlo vreme ekonomskog nacionalizma. Tramp vodi politiku koja ne utiče samo na SAD, nego na ceo svet“, naveo je profesor Savić.

Američki ekonomisti očekuju da će glavni efekti tarifa na inflaciju postati vidljivi tek u izveštajima za jul i avgust, jer su kompanije u junu još prodavale robu nabavljenu pre Trampove objave o novim carinama iz aprila. Oni podsećaju i da su poskupljenja usled carina na veš mašine iz 2018. počela tek posle nekoliko meseci.

Za 12 meseci zaključno sa junom osnovna inflacija u SAD iznosi 2,9 odsto, nakon tri meseca stagnacije na 2,8 odsto. Fed pažljivo prati PCE indeks (lična potrošnja), a ciljani okvir je inflacija od dva odsto. Na poslednjem sastanku u junu samo dvoje zvaničnika smatralo je da kamatne stope treba sniziti već krajem jula. Sada se očekuje da Fed zadrži ključnu kamatnu stopu između 4,25 i 4,50 odsto.

Tramp, međutim, nastavlja pritisak na Fed, tražeći smanjenje kamata.

“Cene potrošnje su NISKE. Smanjite kamatu, ODMAH!”, napisao je američki predsednik na svojoj mreži Truth Social.

Istovremeno, Goldman Sachs prognozira rast osnovne inflacije od 0,3 do 0,4 procenta mesečno u narednim mesecima, naročito za elektroniku, automobile i odeću.

Prema rečima profesora Savića, agresivna trgovinska politiku koju sprovodi Tramp, uvodeći svima carine, već daje rezultate u vidu porasta inflacije. Naš sagovornik navodi da Trampova politika, ne samo ekonomska, psihološki veoma loše deluje na ljude, jer stvara nesigurnost. To rezultira pripremom mera za zaštitu od neizvesnosti, a jedna od njih je podizanje cena.

Tome pribegavaju i oni koji nisu direktno pogođeni carinama usled opšteg povećanja troškova.

„Carine mogu biti lekovite na kratak rok, jer daju šansu domaćoj ekonomiji da se razvija, ali na dugi rok su problem, koga onaj ko ih uvodi možda nije ni svestan. Carine zatvaraju ekonomiju, a sve zatvorene ekonomije bez konkurencije i ozbiljnog tehnološkog razvoja nemaju šansu na dugi rok. Ekonomija je kao sistem spojenih sudova“, rekao je Savić.

Prema ocenama američkih analitičara, inflacija pokazuje prve znakove prenosa troškova carina na potrošače. Dok inflacija u sektoru usluga nastavlja da slabi, ubrzanje cena roba pogođenih carinama u junu verovatno je tek početak šireg pritiska na cene. Ipak, slabljenje tražnje i oprezniji potrošači ograničavaju rast cena usluga, poput avionskih karata i hotelskog smeštaja, pa osnovna inflacija za sada ostaje pod kontrolom. Ako se taj trend nastavi, posledice bi mogle da budu postepene i manje dramatične.

„Svako će da radi svoj deo posla, ali je pitanje procene tendencija inflacije. Sva je prilika da će ona nastaviti da raste, a na centralnim bankama je da procene da li veća opasnost preti od inflacije ili od usporavanja rasta“, zaključio je Ljubodrag Savić.